Евангелизам — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Црква - Changed link(s) to Црква (заједница)
м Бот Додаје: lt Брише: es Мења: fi, sv
Ред 18: Ред 18:
[[en:Evangelicalism]]
[[en:Evangelicalism]]
[[eo:Evangeliismo]]
[[eo:Evangeliismo]]
[[fi:Evankelikalismi]]
[[es:Iglesias Evangélicas]]
[[fi:Evankelioiva herätyskristillisyys]]
[[fr:Évangélisme]]
[[fr:Évangélisme]]
[[frp:Églléses èvangèliques]]
[[frp:Églléses èvangèliques]]
Ред 28: Ред 27:
[[ja:福音主義]]
[[ja:福音主義]]
[[ko:복음주의]]
[[ko:복음주의]]
[[lt:Evangelikai]]
[[pl:Ewangelikalizm]]
[[pl:Ewangelikalizm]]
[[pt:Evangelicalismo]]
[[pt:Evangelicalismo]]
[[ru:Евангельские христиане]]
[[ru:Евангельские христиане]]
[[sl:Evangeljske Cerkve]]
[[sl:Evangeljske Cerkve]]
[[sv:Evangelikal]]
[[sv:Evangelikalism]]
[[zh:福音神學]]
[[zh:福音神學]]

Верзија на датум 6. новембар 2009. у 10:48

Шаблон:Прерађивање1

Појам „евангелистички" има дуг историјат. У доба реформације, под њим се подразумевало прихватање аугзбуршког исповедања вере, за разлику од припадања римокатолицизму или реформисаним црквама. Такво значење појма је и даље на снази у Европи и јавља се у службеним називима многих лутеранских цркава. У 18. веку, као евангелисти су били познати они који су били наклоњени Протестантској енглеској цркви, као и они међу неконформистима који су ове подржавали. Енглески евангелисти су наглашавали значај Светог писма, потребу за очувањем вере, потребу за високим личним моралом и заступничко искупљење.

У Америци 19. века, појам „евангелистички" се односио на оне цркве које су заступале идеје препорода (ревивализам). Сматрало се да ове цркве имају много заједничког и њихове вође су се надале да ће један евангелистички уједињени фронт помоћи да Америка постане стварно хришћанска земља.

У Енглеској су 1846. противници англо-римокатоличког покрета остварили међусобну сарадњу на нивоу Евангелистичког савеза. Савез је потврдио исповедање вере у девет тачака, где се помињало и надахнуће Светим писмом, заступничко искуплење, затим Света тројица, као и грехопад и изопаченост човечанства. Јединство које се развијало међу евангелистичким црквама почетком века почело је да се осипа под ударцима дарвинизма, критицизма и индустријализације.

Различите цркве су различито реаговале на ове изазове и класични евангелистички покрет се расцепио на либерале, конзервативце и тзв. покрет друштвеног јеванђеља. Четрдесетих година 20. века почео је да се рађа нов евангелистички покрет и то у крилу напреднијег дела америчког фундаментализма, који је с временом постао отворенији према свету и црквеном предању. Сазревањем фундаменталистичке теологије, конзервативне цркве у Америци почеле су да се развијају и та тенденција је и данас евидентна.

Евангелистички покрет у локалним црквама дао је свој допринос формирашу и јачању ванконгрегационалних институција. Већ 1970. евангелистички покрет је постао главна снага америчког протестантизма. Неоевангелисти су постали најбрже растућа верска заједница у САД.