Двострука веза — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 23. новембар 2009. у 22:12

Двострука веза код алкена

Функционална група код алкена јесте двострука веза између атома угљеника. Стога треба водити рачуна приликом давања назива по IUPAC-oвој номенклатури изомерима алкена да њихова функционална група буде обухваћена приликом одређивања најдужег низа, као и то да се нумерисање угљеникових атома у том низу врши тако да атом који учествује у грађењу те двостуке везе буде означен са најнижим могућим бројем(дакле то одређује смер у којем ћемо вршити нумерисање).

Начин грађења везе

Угљеник(у основном, дакле непобуђеном стању) има електронску конфигурацију: $1s^{2}2s^{2}2p^{2}$ Електрони из 1ѕ орбитале не учествују у грађењу везе. Њен настанак се објашњава Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle ѕp^2} хибиридизацијом. Наиме, један електрон из Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle 2ѕ} орбитале прелази у Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle 2р} орбиталу. Приликом настанка двоструке везе између угљеникових атома долази до својеврсног мешања, односно хибридизације три орбитале(једне ѕ и две р) док трећи електрон у преосталој 2р орбитали код оба угљеника не учествује у хибридизацији.

Тако долази до настанка три Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle ѕp^2 } хибридне oрбитале. Пошто исте теже да се удаље једна од друге угао који узајамно образују је $120^{\circ }$ . Затим долази до преклапања једне хибридне орбитале једног угљениковог атома и једне хибридне орбитале другог угљениковог атома, при чему се гради сигма веза( $\sigma$ .

С друге стране, остало нам је још два електрона у 2р орбиталама угљеникових атома. Пошто су те орбитале нормалне на раван у којој се налазе хибридне орбитале, јасно је да ће доћи до бочног поклапања и стварања Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi } везе.

Дакле двострука веза о којој смо говрили састоји се од једне Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi} и једне ( $\sigma$ везе. Отуда је двострука веза од једноструке.

Утицај на реактивност алкена

Реактивност алкена се објашњава присутством двоструке везе, тачније у претходном делу поменуте Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi } везе, јер је облак Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi } електрона погодан за нападање од стране других реагенса, и пошто исти не припадају основном делу молекула са С атомима, па се Рашчлањивање није успело (грешка у синтакси): {\displaystyle \рi } веза лако раскида приликом судара у реакцијама.

Спољашње везе

[1]

[2]

Литература

Александра Стоиљковић- "Хемија за трећи разред гимназије природно-математичког смера, медицинске, ветеринарске и школе за негу лепоте"

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 Функционална група код алкена јесте двострука веза између атома [[угљеника]]. Стога треба водити рачуна приликом давања назива по [[IUPAC-oвој номенклатури]] [[изомерима]] алкена да њихова [[функционална група]] буде обухваћена приликом одређивања најдужег низа, као и то да се нумерисање угљеникових [[атома]] у том низу врши тако да атом који учествује у грађењу те двостуке везе буде означен са најнижим могућим бројем(дакле то одређује смер у којем ћемо вршити нумерисање).
+====Начин грађења везе====
-===Садржај===
-. Начин грађења везе
-. Утицај на реактивност алкена
-. Спољашње везе
-. Литература
-=====Начин грађења везе====
 Угљеник(у основном, дакле непобуђеном стању) има [[електронску конфигурацију]]:
@@ Ред 15: / Ред 9: @@
 [[Електрони]] из 1ѕ [[орбитале]] не учествују у грађењу везе. Њен настанак се објашњава <math>ѕp^2</math> [[хибиридизацијом]]. Наиме, један електрон из <math>2ѕ</math> орбитале прелази у <math>2р</math> орбиталу. Приликом настанка двоструке везе између угљеникових атома долази до својеврсног мешања, односно хибридизације три орбитале(једне ѕ и две р) док трећи електрон у преосталој 2р орбитали код оба угљеника не учествује у хибридизацији.
-Тако долази до настанка три <math>ѕp^2</math> хибридне oрбитале. Пошто исте теже да се удаље једна од друге угао који узајамно образују је <math>120^\circ</math>. Затим долази до преклапања једне хибридне орбитале једног угљениковог атома и једне хибридне орбитале другог угљениковог атома, при чему се гради сигма веза(<math>\sigma</math>.
+Тако долази до настанка три <math> ѕp^2 </math> хибридне oрбитале. Пошто исте теже да се удаље једна од друге угао који узајамно образују је <math>120^\circ</math>. Затим долази до преклапања једне хибридне орбитале једног угљениковог атома и једне хибридне орбитале другог угљениковог атома, при чему се гради сигма веза(<math>\sigma</math>.
-С друге стране, остало нам је још два електрона у <math>2р</math> орбиталама угљеникових атома. Пошто су те орбитале нормалне на раван у којој се налазе хибридне орбитале, јасно је да ће доћи до бочног поклапања и стварања <math>\рi</math> везе.
+С друге стране, остало нам је још два електрона у 2р орбиталама угљеникових атома. Пошто су те орбитале нормалне на раван у којој се налазе хибридне орбитале, јасно је да ће доћи до бочног поклапања и стварања <math> \рi </math> везе.
 Дакле двострука веза о којој смо говрили састоји се од једне <math>\рi</math> и једне (<math>\sigma</math> везе.
@@ Ред 24: / Ред 18: @@
 ====Утицај на реактивност алкена====
-Реактивност алкена се објашњава присутством двоструке везе, тачније у претходном делу поменуте <math>\рi</math> везе, јер  је облак <math>\рi</math> електрона погодан за нападање од стране других реагенса, и пошто исти не припадају основном делу молекула  са С атомима, па се <math>\рi</math> веза лако раскида приликом судара у реакцијама.
+Реактивност алкена се објашњава присутством двоструке везе, тачније у претходном делу поменуте <math> \рi </math> везе, јер  је облак <math> \рi </math> електрона погодан за нападање од стране других реагенса, и пошто исти не припадају основном делу молекула  са С атомима, па се <math> \рi </math> веза лако раскида приликом судара у реакцијама.
 ====Спољашње везе====
 [http://hemija-ugljovodonika.blogspot.com/2007/11/hemijske-osobine-alkena.html]
 [http://library.thinkquest.org/3659/orgchem/alkenes-alkynes.html]