Двострука веза — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 7: Ред 7:
Угљеник има [[електронска конфигурација|електронску конфигурацију]]:
Угљеник има [[електронска конфигурација|електронску конфигурацију]]:
<math>1s^2 2s^2 2p^2</math>.
<math>1s^2 2s^2 2p^2</math>.
[[Електрон]]и из 1-{ѕ}- [[орбитала|орбитале]] не учествују у грађењу везе. Њен настанак се објашњава -{sp}-² [[хибридизација|хибридизацијом]]. Наиме, један [[електрон]] из 2-{ѕ}- прелази у 2-{р}- орбиталу. Приликом настанка двоструке везе између угљеникових атома долази до својеврсног мешања, односно хибридизације три орбитале (једне -{ѕ}- и две -{р}-), док трећи електрон у преосталој 2-{р}- орбитали код оба угљеника не учествује у хибридизацији. Тако долази до настанка три -{sp}-² хибридне oрбитале. Пошто све три теже да се удаље једна од друге, [[угао]] који узајамно образују је 120°. Затим долази до преклапања једне хибридне орбитале једног угљениковог атома и једне хибридне орбитале другог угљениковог атома, при чему се гради сигма (<math>\sigma</math>) везе. Преостала два електрона стварају 2-{р}- орбитале које су нормалне на [[раван]] у којој се налазе [[хибридна орбитала|хибридне орбитале]], па долази до поклапања и стварања π везе. То значи да се двострука веза састоји од једне π и једне <math>\sigma</math> везе и њена [[енергија везе]] је већа у односу на [[једнострука веза|једноструку везу]].
[[Електрон]]и из 1-{ѕ}- [[орбитала|орбитале]] не учествују у грађењу везе. Њен настанак се објашњава -{sp}-² [[хибридизација|хибридизацијом]]. Наиме, један електрон из 2-{ѕ}- прелази у 2-{р}- орбиталу. Приликом настанка двоструке везе између угљеникових атома долази до својеврсног мешања, односно хибридизације три орбитале (једне -{ѕ}- и две -{р}-), док трећи електрон у преосталој 2-{р}- орбитали код оба угљеника не учествује у хибридизацији. Тако долази до настанка три -{sp}-² хибридне oрбитале. Пошто све три теже да се удаље једна од друге, [[угао]] који узајамно образују је 120°. Затим долази до преклапања једне хибридне орбитале једног угљениковог атома и једне хибридне орбитале другог угљениковог атома, при чему се гради сигма (<math>\sigma</math>) веза. Преостала два електрона стварају 2-{р}- орбитале које су нормалне на [[раван]] у којој се налазе [[хибридна орбитала|хибридне орбитале]], па долази до поклапања и стварања π везе. То значи да се двострука веза састоји од једне π и једне <math>\sigma</math> везе и њена [[енергија везе]] је већа у односу на [[једнострука веза|једноструку везу]].


== Двострука веза код алкена ==
== Двострука веза код алкена ==
Ред 19: Ред 19:
Стојиљковић, Александра. 1986. Хемија : уџбеник за -{II}- разред заједничке основе средњег усмереног образовања. Београд : Научна књига.
Стојиљковић, Александра. 1986. Хемија : уџбеник за -{II}- разред заједничке основе средњег усмереног образовања. Београд : Научна књига.


Стојиљковић, Александра. 2008. Хемија за III разред гимназије природно-математичког смера, медицинске, ветеринарске и шклое за негу лепоте. Београд : Завод за уџбенике.
Стојиљковић, Александра. 2008. Хемија за III разред гимназије природно-математичког смера, медицинске, ветеринарске и школе за негу лепоте. Београд : Завод за уџбенике.


[[Категорија:Hemijske osobine]]
[[Категорија:Hemijske osobine]]

Верзија на датум 23. новембар 2009. у 23:15

Двострукa везa у хемији је хемијска веза између атома два хемијскa елемента која укључује четири везана електрона уместо уобичајених два.

Начин грађења везе

Шематски приказ начина грађења двоструке везе.

Начин грађења двоструке везе претставићемо на примеру двоструке везе код алкена. Угљеник има електронску конфигурацију: . Електрони из 1ѕ орбитале не учествују у грађењу везе. Њен настанак се објашњава sp² хибридизацијом. Наиме, један електрон из 2ѕ прелази у 2р орбиталу. Приликом настанка двоструке везе између угљеникових атома долази до својеврсног мешања, односно хибридизације три орбитале (једне ѕ и две р), док трећи електрон у преосталој 2р орбитали код оба угљеника не учествује у хибридизацији. Тако долази до настанка три sp² хибридне oрбитале. Пошто све три теже да се удаље једна од друге, угао који узајамно образују је 120°. Затим долази до преклапања једне хибридне орбитале једног угљениковог атома и једне хибридне орбитале другог угљениковог атома, при чему се гради сигма () веза. Преостала два електрона стварају 2р орбитале које су нормалне на раван у којој се налазе хибридне орбитале, па долази до поклапања и стварања π везе. То значи да се двострука веза састоји од једне π и једне везе и њена енергија везе је већа у односу на једноструку везу.

Двострука веза код алкена

Функционална група код алкена је двострука веза између атома угљеника. Приликом давања назива по IUPAC-oвој номенклатури изомерима алкена, води се рачуна да њихова функционална група буде обухваћена приликом одређивања најдужег низа. Нумерисање угљеникових атома у том низу врши се тако да атом који учествује у грађењу двостуке везе буде означен најнижим могућим бројем. Реактивност алкена се објашњава присутством двоструке везе, тачније π везе, јер је облак π електрона погодан за напад од стране других реагенса, па се та веза лако раскида приликом судара у реакцијама.

Спољашње везе

Литература

Стојиљковић, Александра. 1986. Хемија : уџбеник за II разред заједничке основе средњег усмереног образовања. Београд : Научна књига.

Стојиљковић, Александра. 2008. Хемија за III разред гимназије природно-математичког смера, медицинске, ветеринарске и школе за негу лепоте. Београд : Завод за уџбенике.