Длака — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 5: Ред 5:
Оне излазе из [[епидерма|епидерме]], иако израстају из [[фоликула]] које су смјештене дубље, у [[дерма|дерми]]. Иако много других [[организам]]а, поготово [[инсекти|инсеката]], имају влакнасте израслине, оне се не сматрају длакама. Такве „длаке“ ([[трихоми]]) постоје и код [[биљке|биљака]]. Израслине те врсте код [[зглавкари|зглавкара]], као што су [[инсекти]] и [[пауци]], називају се [[чекиње]]. Све длаке на тијелу [[сисари|сисара]] чине [[крзно]] (једино постоји та разлика у српском језику да се длаке [[људи]] не називају крзном, јер је то израз резервисан за животиње, док се за људске длаке користи термин коса или, једноставно, длаке). Постоје и неке врсте [[мачка|мачака]], [[пас]]а и [[миш]]ева који имају мало или уопште немају крзно. Код неких врста, крзно постоји само у неким раздобљима живота.
Оне излазе из [[епидерма|епидерме]], иако израстају из [[фоликула]] које су смјештене дубље, у [[дерма|дерми]]. Иако много других [[организам]]а, поготово [[инсекти|инсеката]], имају влакнасте израслине, оне се не сматрају длакама. Такве „длаке“ ([[трихоми]]) постоје и код [[биљке|биљака]]. Израслине те врсте код [[зглавкари|зглавкара]], као што су [[инсекти]] и [[пауци]], називају се [[чекиње]]. Све длаке на тијелу [[сисари|сисара]] чине [[крзно]] (једино постоји та разлика у српском језику да се длаке [[људи]] не називају крзном, јер је то израз резервисан за животиње, док се за људске длаке користи термин коса или, једноставно, длаке). Постоје и неке врсте [[мачка|мачака]], [[пас]]а и [[миш]]ева који имају мало или уопште немају крзно. Код неких врста, крзно постоји само у неким раздобљима живота.


Основни градивни материјал длаке је [[кератин]]. Кератини су [[бјеланчевине]], дугих ланаца ([[полимери]]) [[аминокиселине|аминокиселина]].
Основни градивни материјал длаке је [[кератин]]. Кератини су [[беланчевине]], дугих ланаца ([[полимери]]) [[аминокиселине|аминокиселина]].


== Коса ==
== Коса ==
{{главни|Коса}}
{{главни|Коса}}
'''Коса''' је израз који се користи за све длаке које расту на глави човјека.
'''Коса''' је израз који се користи за све длаке које расту на глави човека.


Људска коса може порасти много дуже него код већине сисара а [[длаке]] су распоређене гушће него на остатку [[тијело|тијела]]. Просјечно људско [[тјеме]] има око 100.000 фоликула. Током живота из једне фоликуле може израсти 20 различитих власи.
Људска коса може порасти много дуже него код већине сисара а [[длаке]] су распоређене гушће него на остатку [[тијело|тијела]]. Просјечно људско [[теме]] има око 100.000 фоликула. Током живота из једне фоликуле може израсти 20 различитих власи.


== Раст и развој длака на тијелу ==
== Раст и развој длака на телу ==
На различитим дијеловима људског тијела расту различите врсте длака. Од дјетињства према старости, длаке могу да покривају цијело тијело, осим дијелова као што су усне, дланови, [[пупак]], табани и неки вањски дијелови [[гениталије|гениталија]], без обзира на [[пол]] и [[раса|расу]]. Густина длака је различита у зависности од појединца.
На различитим деловима људског тела расту различите врсте длака. Од детињства према старости, длаке могу да покривају цело тело, осим делова као што су усне, дланови, [[пупак]], табани и неки спољашњи делови [[гениталије|гениталија]], без обзира на [[пол]] и [[раса|расу]]. Густина длака је различита у зависности од појединца.


Растући ниво мушких хормона ([[андроген]]а) у [[пубертет]]у узрокује трансформацију малих длачица у стидне длаке на појединим дијеловима тијела.
Растући ниво мушких хормона ([[андроген]]а) у [[пубертет]]у узрокује трансформацију малих длачица у стидне длаке на појединим деловима тела.


[[Категорија:Коса]]
[[Категорија:Коса]]

Верзија на датум 1. децембар 2009. у 21:53

Попречни пресек длаке
Длаке по телу мушкарца и жене

Длаке су рожнате влакнасте израслине по телу многих врста сисара.

Оне излазе из епидерме, иако израстају из фоликула које су смјештене дубље, у дерми. Иако много других организама, поготово инсеката, имају влакнасте израслине, оне се не сматрају длакама. Такве „длаке“ (трихоми) постоје и код биљака. Израслине те врсте код зглавкара, као што су инсекти и пауци, називају се чекиње. Све длаке на тијелу сисара чине крзно (једино постоји та разлика у српском језику да се длаке људи не називају крзном, јер је то израз резервисан за животиње, док се за људске длаке користи термин коса или, једноставно, длаке). Постоје и неке врсте мачака, паса и мишева који имају мало или уопште немају крзно. Код неких врста, крзно постоји само у неким раздобљима живота.

Основни градивни материјал длаке је кератин. Кератини су беланчевине, дугих ланаца (полимери) аминокиселина.

Коса

Коса је израз који се користи за све длаке које расту на глави човека.

Људска коса може порасти много дуже него код већине сисара а длаке су распоређене гушће него на остатку тијела. Просјечно људско теме има око 100.000 фоликула. Током живота из једне фоликуле може израсти 20 различитих власи.

Раст и развој длака на телу

На различитим деловима људског тела расту различите врсте длака. Од детињства према старости, длаке могу да покривају цело тело, осим делова као што су усне, дланови, пупак, табани и неки спољашњи делови гениталија, без обзира на пол и расу. Густина длака је различита у зависности од појединца.

Растући ниво мушких хормона (андрогена) у пубертету узрокује трансформацију малих длачица у стидне длаке на појединим деловима тела.