Плутократија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: '''Плутократија''' је облик олигархијске владавине у коме је власт централизован...
 
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Плутократија''' је облик [[олигархија|олигархијске]] владавине у коме је власт централизована на узак број људи који се од остатка становништва разликују по високом материјалном богатству.
'''Плутократија''' је облик [[олигархија|олигархијске]] владавине у коме је власт централизована на узак број људи који се од остатка становништва разликују по високом материјалном богатству.


Од [[аристокрацтија|аристокрацтије]] и других облика се разликује по томе што материјално богатство није повезано с племенитим пореклом, заслугама у рату или неким сличним факторима.
Од [[аристократија|аристократије]] и других облика се разликује по томе што материјално богатство није повезано с племенитим пореклом, заслугама у рату или неким сличним факторима.


За већину данашњих западних [[демократија]] се често тврди да представљају плутократије. То је поготово случај са [[САД]] где се на власт не може доћи без обилних финансијских средстава.
За већину данашњих западних [[демократија]] се често тврди да представљају плутократије. То је поготово случај са [[САД]] где се на власт не може доћи без обилних финансијских средстава.

Верзија на датум 22. децембар 2009. у 07:56

Плутократија је облик олигархијске владавине у коме је власт централизована на узак број људи који се од остатка становништва разликују по високом материјалном богатству.

Од аристократије и других облика се разликује по томе што материјално богатство није повезано с племенитим пореклом, заслугама у рату или неким сличним факторима.

За већину данашњих западних демократија се често тврди да представљају плутократије. То је поготово случај са САД где се на власт не може доћи без обилних финансијских средстава.

У 20. веку је израз плутократија добио пежоративно значење, а поготово су га волели користити пропагандисти Трећег Рајха и других фашистичких држава како би нагласили разлику од западних демократских држава као што су Француска, Велика Британија и САД.

Облици владавине
Републички облици владавине:
  Председничка република са потпуним председничкким системом
  Полупредседнички систем с извршним председником и одвојеним шефом владе који води остатак извршне власти, а којег именује председник и одговоран је законодавној власти
  Парламентарна република са председником чија је улога церемонијална док извршну власт представља премијер, чија улога зависи од поверења законодавне власти
  Република са председником који има извршну власт, а којег бира законодавно тело

Монархијски облик владавине:
  Уставне монархије са монархом чија је улога церемонијална, док извршну власт представља премијер
  Уставне монархије које поред монарха имају и премијера, али где монарх и даље има значајну извршну и/или законодавну власт

  Државе у којима су обустављене одредбе владе (нпр. војном диктатуром)
  Државе где се облик владавине не уклапа ни у један горе наведени систем (нпр. Прелазне владе, нејасне политичке стуације или непостојање владе)