Дисидент — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: gl:Disidencia
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Дисидент''' ({{јез-лат|dissidens}}) је отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине.
'''Дисидент''' ({{јез-лат|dissident}} од -{dissidere}- што значи видети одвојено, по страни<ref>Велики лексикон страних речи и израза, ISBN 86-7710-148-9</ref>) је отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине. Дисидент је противник државно—политичког система своје земље, онај који одбаци своју веру или напусти своју политичку партију.


Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у [[20. век|20. веку]] појавом [[тоталитаризам|тоталитарних]] режима: [[комунизам|комунизма]], [[фашизам|фашизма]], [[нацизам|нацизма]]. У тим системима поједини интелектуалци успевали да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће [[уметност]] или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут вражања у слободно друштво.
Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у [[20. век|20. веку]] појавом [[тоталитаризам|тоталитарних]] режима: [[комунизам|комунизма]], [[фашизам|фашизма]], [[нацизам|нацизма]]. У тим системима поједини интелектуалци успевали да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће [[уметност]] или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут вражања у слободно друштво.
Ред 7: Ред 7:
Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик [[политика|политичког]] деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, [[диктатор]]и су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним.
Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик [[политика|политичког]] деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, [[диктатор]]и су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним.


== Познати дисиденти ==
==Познати дисиденти==
* [[Александар Солжењицин]]
* [[Александар Солжењицин]]
* [[Милован Ђилас]]
* [[Милован Ђилас]]
Ред 35: Ред 35:
* [[Сава Банковић]]
* [[Сава Банковић]]
* [[Борислав Михајловић Михиз]]
* [[Борислав Михајловић Михиз]]

==Извори==
{{Извори}}


[[Категорија:Политика]]
[[Категорија:Политика]]

Верзија на датум 1. јануар 2010. у 01:07

Дисидент (лат. dissident од dissidere што значи видети одвојено, по страни[1]) је отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине. Дисидент је противник државно—политичког система своје земље, онај који одбаци своју веру или напусти своју политичку партију.

Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у 20. веку појавом тоталитарних режима: комунизма, фашизма, нацизма. У тим системима поједини интелектуалци успевали да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће уметност или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут вражања у слободно друштво.

Често се дешавало да режим прогања своје дисиденте користећи различите облике репресије, а не ретко је прибегавао и ликвидацији. На овај начин режим би ширио страх међу становништвом и смањивао број оних који би пружили евентуални организовани отпор.

Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик политичког деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, диктатори су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним.

Познати дисиденти

Извори

  1. ^ Велики лексикон страних речи и израза, ISBN 86-7710-148-9