Дисидент — разлика између измена
м Бот Додаје: gl:Disidencia |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Дисидент''' ({{јез-лат| |
'''Дисидент''' ({{јез-лат|dissident}} од -{dissidere}- што значи видети одвојено, по страни<ref>Велики лексикон страних речи и израза, ISBN 86-7710-148-9</ref>) је отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине. Дисидент је противник државно—политичког система своје земље, онај који одбаци своју веру или напусти своју политичку партију. |
||
Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у [[20. век|20. веку]] појавом [[тоталитаризам|тоталитарних]] режима: [[комунизам|комунизма]], [[фашизам|фашизма]], [[нацизам|нацизма]]. У тим системима поједини интелектуалци успевали да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће [[уметност]] или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут вражања у слободно друштво. |
Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у [[20. век|20. веку]] појавом [[тоталитаризам|тоталитарних]] режима: [[комунизам|комунизма]], [[фашизам|фашизма]], [[нацизам|нацизма]]. У тим системима поједини интелектуалци успевали да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће [[уметност]] или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут вражања у слободно друштво. |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик [[политика|политичког]] деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, [[диктатор]]и су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним. |
Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик [[политика|политичког]] деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, [[диктатор]]и су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним. |
||
== |
==Познати дисиденти== |
||
* [[Александар Солжењицин]] |
* [[Александар Солжењицин]] |
||
* [[Милован Ђилас]] |
* [[Милован Ђилас]] |
||
Ред 35: | Ред 35: | ||
* [[Сава Банковић]] |
* [[Сава Банковић]] |
||
* [[Борислав Михајловић Михиз]] |
* [[Борислав Михајловић Михиз]] |
||
==Извори== |
|||
{{Извори}} |
|||
[[Категорија:Политика]] |
[[Категорија:Политика]] |
Верзија на датум 1. јануар 2010. у 01:07
Дисидент (лат. dissident од dissidere што значи видети одвојено, по страни[1]) је отпадник, одметник, онај који се издваја у мишљењу од владајуће већине. Дисидент је противник државно—политичког система своје земље, онај који одбаци своју веру или напусти своју политичку партију.
Дисидентско деловање постало је посебно интересантно и значајно у 20. веку појавом тоталитарних режима: комунизма, фашизма, нацизма. У тим системима поједини интелектуалци успевали да нађу снаге и храбрости да тоталитарним режимима супротставе своје идеје и искажу их кроз најчешће уметност или директним обраћењем у јавности, колико је то уопште дисидентима било могуће. Својим деловањем у књижевности, сликарству, филмској, позоришној уметности и другим начинима јавног деловања они су обично критиковали тоталитарни режим и указивали на пут вражања у слободно друштво.
Често се дешавало да режим прогања своје дисиденте користећи различите облике репресије, а не ретко је прибегавао и ликвидацији. На овај начин режим би ширио страх међу становништвом и смањивао број оних који би пружили евентуални организовани отпор.
Пошто је дисидентско деловање често једини могући облик политичког деловања у тоталитарним системима, јер је у њима најчешће забрањено свако политичко организовање осим режимског или под окриљем режима, диктатори су често прибегавали фабриковању лажних дисидената, како би с једне стране унели раздор међу дисидентима, а с друге стране себе представили толерантним.
Познати дисиденти
- Александар Солжењицин
- Милован Ђилас
- Владо Дапчевић
- Борислав Пекић
- Драгић Јоксимовић
- Драгољуб Јовановић
- Михајло Михајлов
- Едуард Лимонов
- Гојко Ђого
- Љубомир Тадић
- Десимир Тошић
- Вук Драшковић
- Зоран Ђинђић
- Никола Милошевић
- Војислав Коштуница
- Слободан Селенић
- Иван Ивановић
- Драгољуб Мићуновић
- Коста Чавошки
- Стеван Мољевић
- Ђура Ђуровић
- Павле Николић
- Војин Андрић
- Коста Кумануди
- Лазар Марковић
- Сава Банковић
- Борислав Михајловић Михиз
Извори
- ^ Велики лексикон страних речи и израза, ISBN 86-7710-148-9