Михаел Мајр — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 19: Ред 19:
== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је у [[Алванг]]у у [[горња Аустрија|Горњој Аустрији]]. Студирао је историју и [[географија|географију]] на [[универзитет у Бечу|универзитету у Бечу]] и стекао [[докторат]] [[1890]]. године. [[1897]]. до [[1920]]. био је директор државног архива [[Тирол]]а. [[1900]]. је постао професор савремене историје на [[универзитет у Инзбруку|универзитету у Инзбруку]].
Рођен је у [[Алванг]]у у [[горња Аустрија|Горњој Аустрији]]. Студирао је историју и [[географија|географију]] на [[универзитет у Бечу|универзитету у Бечу]] и стекао [[докторат]] [[1890]]. године. [[1897]]. до [[1920]]. био је директор државног архива [[Тирол]]а. [[1900]]. је постао професор савремене историје на [[универзитет у Инзбруку|универзитету у Инзбруку]].

Мајрова политичка каријера је почела у доба [[Аустро-Угарска|Аустро-Угарског царства]]. Од [[1907]].-[[1911]]. је био члан [[царевински савет|царевинског савета]], а од [[1908]]-[[1914]]. члан скупштине Тирола. Када је на крају [[Први светски рат|Првог светског рата]] царство престало да постоји Мајр је био делегат своје странке у народној скупштини која је правила нацрт новог устава Аустрије.

1920. Мајр је наследио [[Карл Ренер|Карла Ренера]] на месту канцелара Аустрије, као део коалиције између Хришћанске социјалне и [[социјалдемократска партија Аустрије|социјалдемократске партије Аустрије]]. У новембру 1920. постао је канцелар и министар иностраних послова [[Аустрија|Аустрије]], водећи [[мањинска влада|мањинску владу]] Хришћанско социјалне партије. Дао је оставку [[1.јун]]а 1921, као одговор на [[референдум]] који је сазван у [[Штајерска|Штајерској]] у којем се предлаже да та провинција напусти Аустрију и постане део [[Вајмарска република|Немачке]].

Умро је годину дана касније у [[Валденукирхен]]у.


== Књижевна дела ==
*''W. Lazius als Geschichtsschreiber Österreichs'', 1894 ("[[Волфганг Лазиус|В. Лазиус]] као аустријски историчар")
*"Der Generallandtag der österreichischen Erbländer in Augsburg 1525/26", у: ''Zeitschrift des Ferdinandeums'' 3(38), 1894 ("Генерални државни парламент аустријских наследних земаља у Аугсбургу, 1525-26")
*''Erinnerungen an A. Hofer'', 1899 ("Меомоари [[Андреас Хофер|А. Хофера]]")
*''Die Beziehungen Deutschlands zu Italien'', 1901 ("Немачки односи са Италијом")
*''Der italienische Irredentismus: Sein Entstehen und seine Entwicklung vornehmlich in Tirol'', 1917 ("Италијански ирендетизам: Његови корени и развој, првенствено у Тиролу")

== Спољашње везе ==




{{радови у току}}
{{радови у току}}

Верзија на датум 14. април 2010. у 18:01

Мајкл Мајр
Лични подаци
ЗанимањеИсторичар
Политичка каријера
Политичка
странка
Хришћанска социјална партија

Мајкл Мајр (нем. Michael Mayr) (10. април 1864. - 21. мај 1922.) је био канцелар Аустрије у Првој аустријској републици. Био је члан Хришћанске социјалне партије и историчар по занимању.


Биографија

Рођен је у Алвангу у Горњој Аустрији. Студирао је историју и географију на универзитету у Бечу и стекао докторат 1890. године. 1897. до 1920. био је директор државног архива Тирола. 1900. је постао професор савремене историје на универзитету у Инзбруку.

Мајрова политичка каријера је почела у доба Аустро-Угарског царства. Од 1907.-1911. је био члан царевинског савета, а од 1908-1914. члан скупштине Тирола. Када је на крају Првог светског рата царство престало да постоји Мајр је био делегат своје странке у народној скупштини која је правила нацрт новог устава Аустрије.

1920. Мајр је наследио Карла Ренера на месту канцелара Аустрије, као део коалиције између Хришћанске социјалне и социјалдемократске партије Аустрије. У новембру 1920. постао је канцелар и министар иностраних послова Аустрије, водећи мањинску владу Хришћанско социјалне партије. Дао је оставку 1.јуна 1921, као одговор на референдум који је сазван у Штајерској у којем се предлаже да та провинција напусти Аустрију и постане део Немачке.

Умро је годину дана касније у Валденукирхену.


Књижевна дела

  • W. Lazius als Geschichtsschreiber Österreichs, 1894 ("В. Лазиус као аустријски историчар")
  • "Der Generallandtag der österreichischen Erbländer in Augsburg 1525/26", у: Zeitschrift des Ferdinandeums 3(38), 1894 ("Генерални државни парламент аустријских наследних земаља у Аугсбургу, 1525-26")
  • Erinnerungen an A. Hofer, 1899 ("Меомоари А. Хофера")
  • Die Beziehungen Deutschlands zu Italien, 1901 ("Немачки односи са Италијом")
  • Der italienische Irredentismus: Sein Entstehen und seine Entwicklung vornehmlich in Tirol, 1917 ("Италијански ирендетизам: Његови корени и развој, првенствено у Тиролу")

Спољашње везе