Антитело — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
48 бајтова додато ,  пре 10 година
м
Varijabilni regioni učestvuju u prepoznavanju antigena i poseduju kapacitet da vežu ogroman broj strukturno različitih antigena. Varijabilni region jednog teškog lanca (VH) i varijabilni region jednog lakog lanca (VL) su naspramni jedan drugom i formiraju antigen-vezujuće mesto, tako da molekul antitela sadrži dva antigen-vezujuća mesta.
 
U okviru varijabilnih regiona teških i lakih lanaca nalaze se tri hipervarijabilna regiona oko 10 aminokiselina dužine u kojima je najvećim delom skoncentrisana razlika u sekvenci između različitih antitela. Hipervarijabilni regioni VL i VH domena zajedno u trodimenzionalnom prostoru formiraju površinu koja je komplementarna trodimenzionalnoj strukturi vezanog antigena, odakle i potiče njihov naziv, regioni koji determinišu komplementarnost (complementarity determining regions, CDRs). Počev od amino-kraja nazvani su [[CDR1]], [[CDR2]] i najvarijabilniji među njima, [[CDR3]].
 
Konstantni region teških lanaca posreduje u efektorskim funkcijama. Antitela se mogu podeliti na različite klase i subklase na osnovu strukturnih razlika u okviru konstantnih regiona teških lanaca. Klase antitela, ili izotipovi, su [[IgA]], [[IgD]], [[IgE]], [[IgG]] i [[IgM]]. Konstantni regioni teških lanaca svih antitela jednog izotipa imaju istovetnu aminokiselinsku sekvencu.
 
Sekretovani [[IgG]] i [[IgE]] i svi membranski Ig molekuli su monomerni, za razliku od sekretovanih [[IgM]] i [[IgA]] koji formiraju multimerne komplekse.
 
Postoje dve klase, ili izotipovi, lakih lanaca κ i λ koji se međusobno razlikuju po karboksi-terminalnom konstantnom regionu.

Мени за навигацију