Уруми — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 22. април 2010. у 22:49

Уруми је егзоетноним, коришћен од стране туркојезиних народа (Турци, Кримски Татари) да означи грчко становништво муслиманских држава, пре свега Османског царства и полуострва Крима. У савременој етнографији урумима или грцима-урумима називају се туркојезичне групе Грка.

Етноним

Термин урум потиче од арапске речиц рум, у значењу Римљанин, римски, а касније византијски (источно-римски) и грчки. Термин урум данас као сопствено име користе две субетничке групе Грка:

Приазовски Грци, који говоре урумским језиком и живе у Украјини и
Цалски Грци, који се служе цалским дијалектом турског језика и живе у Грузији

Приазовски Уруми

Историјски, кримски Грци били су представљени двема групама — гркојезичним Румејама и туркојезичним Урумима (познатим и као Гркотатари). Обе групе су вековима насељавале Крим, али је друга скупина, прошла кроз низ социјалних и културних процеса као резултат којих су примили кримско-татарски као свој матерњи језик. Године 1777, након припајања Крима Русији, а по наређењу Екатерине Велике, сви грчки становници полуострва су пресељени у Приазовље. Од тог доба познати су као Приазовски Грци. Приазовски Грци су хришћани православног обреда.

Током историје представљали су изоловану етничку заједницу и нису се насељавали у местима где су живели Румеји, без обзира на заједничко порекло. За разлику од школа на понтијском грчком, језику који су говорили Румеји, урумских школа у Украјини никада није било. По оцени турколога Николаја Баксакова, 1969. године било је око 60.000 људи који су се служили урумским као матерњим језиком. По свеукрајинском попису 2001. године, од 77.516 Грка Доњецке области свега 112 нису навели грчки, руски или украјински као свој матерњи језик.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-'''Уруми''' је [[егзоетноним]], коришћен од стране туркојезиних народа ([[Турци]], [[Кримски Татари]]) да означи грчко становништво муслиманских држава, пре свега [[Османско царство|Османског царства]] и [[Крим|Крима]]. У савременој етнографији урумима (или грцима-урумима) називају се туркојезичне групе Грка.
+'''Уруми''' је [[егзоетноним]], коришћен од стране [[Туркијски језици|туркојезиних]] [[Турски народи|народа]] ([[Турци]], [[Татари|Кримски Татари]]) да означи грчко становништво муслиманских држава, пре свега [[Османско царство|Османског царства]] и полуострва [[Крим]]а. У савременој етнографији урумима или грцима-урумима називају се туркојезичне групе [[Грци|Грка]].
 ==Етноним==
-Термин "урум" потиче од арпске речиц "рум", у значењу "Римљанин, римски", а касније "византијски" (источно-римски) и грчки.
+Термин ''урум'' потиче од [[Арапски језик|арапске речиц]] ''рум'', у значењу ''[[Римљани]]н, [[рим]]ски'', а касније ''[[визант]]ијски'' (источно-римски) и грчки. Термин ''урум'' данас као сопствено име користе две субетничке групе Грка:
+*[[Приазовски Грци]], који говоре [[Урумски језик|урумским језиком]] и живе у [[Украјина|Украјини]] и
-Термин "урум" данас као сопствено име користе две субетничке групе Грка:
-*приазовски Грци, који говоре [[урумски језик|урумским језиком]] ([[Украјина]])
+*[[Цалски Грци]], који се служе [[Турски језик|цалским дијалектом турског језика]] и живе у [[Грузија|Грузији]]
-*Цалски Грци, који се служе [[цалски дијлект турског језика|цалским дијалектом турског језика]] ([[Грузија]])
 ==Приазовски Уруми==
-Историјски, кримски Грци били су представљени двема групама-гркојезичним румејама и туркојезичним урумима(познатим и као грко-татари). Обе групе насељавали су Крим столећима, али је друга скупина, прошла кроз низ социјалних и културних процеса као резултат којих су примили кримско-татарски као свој матерњи језик. 1777. године, након припјања Крима Русији, а по наређењу Екатерине Велике, сви Грци полуострва пресељени су у Приазовље. Од тог доба познати су као Приазовски Грци. Неки зпадни лингвисти сматрају да се говор Приазовских Грка разликује од кримскотатарског више него што била разлик између дв дијалекта, те га сматрају посебним кипчакским језиком.
+Историјски, [[крим]]ски [[Грци]] били су представљени двема групама — гркојезичним ''Румејама'' и туркојезичним ''Урумима'' (познатим и као Гркотатари). Обе групе су вековима насељавале Крим, али је друга скупина, прошла кроз низ социјалних и културних процеса као резултат којих су примили [[Татарски језик|кримско-татарски]] као свој матерњи језик. Године [[1777]], након припајања Крима [[Руско царство|Русији]], а по наређењу [[Екатарина Велика|Екатерине Велике]], сви грчки становници полуострва су пресељени у [[Приазовље]]. Од тог доба познати су као Приазовски Грци. Приазовски Грци су [[хришћани]] православног обреда.
-Приазовски Грци су хришћани православног обреда. Токо  историје представљали су изоловану етничку заједницу и нису се насељавали у естима где су живели Румеји, без обзира на заједничко порекло. За разлику од школа на понтијском грчком, језику који су говорили Румеји, урумских школа у Украјини никада није било. По оцени турколога Николаја Баксакова, 1969. године било је око 60 00о људи који су се служили урумским ко матерњим језиком. По свеукрајинском попису 2001. године, од 77 516 Грка Донјецке области свега 112 нису навели грчки, руски или украјински као свој матерњи језик("језик свој народности").
+Током историје представљали су изоловану етничку заједницу и нису се насељавали у местима где су живели Румеји, без обзира на заједничко порекло. За разлику од школа на понтијском грчком, језику који су говорили Румеји, урумских школа у Украјини никада није било. По оцени турколога Николаја Баксакова, [[1969]]. године било је око 60.000 људи који су се служили урумским као матерњим језиком. По свеукрајинском попису 2001. године, од 77.516 Грка [[Доњецка област|Доњецке области]] свега 112 нису навели грчки, руски или украјински као свој матерњи језик.
 [[Категорија: Грци]]