Фјорд — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: be:Фіёрд |
м Бот Додаје: mk:Фјорд |
||
Ред 16: | Ред 16: | ||
[[ar:خلل]] |
[[ar:خلل]] |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[be:Фіёрд]] |
[[be:Фіёрд]] |
||
[[be-x-old:Фіёрд]] |
[[be-x-old:Фіёрд]] |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[bs:Fjord]] |
[[bs:Fjord]] |
||
⚫ | |||
[[ca:Fiord]] |
[[ca:Fiord]] |
||
⚫ | |||
[[cv:Фьорд]] |
[[cv:Фьорд]] |
||
⚫ | |||
[[da:Fjord]] |
[[da:Fjord]] |
||
[[de:Fjord]] |
[[de:Fjord]] |
||
⚫ | |||
[[el:Φιόρδ]] |
[[el:Φιόρδ]] |
||
[[en:Fjord]] |
[[en:Fjord]] |
||
[[eo:Fjordo]] |
|||
[[es:Fiordo]] |
[[es:Fiordo]] |
||
[[ |
[[eo:Fjordo]] |
||
[[eu:Fiordo]] |
[[eu:Fiordo]] |
||
[[fa:آبدره]] |
[[fa:آبدره]] |
||
[[fi:Vuono]] |
|||
[[fr:Fjord]] |
[[fr:Fjord]] |
||
[[fy:Fjord]] |
[[fy:Fjord]] |
||
Ред 39: | Ред 39: | ||
[[he:פיורד]] |
[[he:פיורד]] |
||
[[hr:Fjord]] |
[[hr:Fjord]] |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[io:Fyordo]] |
[[io:Fyordo]] |
||
⚫ | |||
[[is:Fjörður]] |
[[is:Fjörður]] |
||
[[it:Fiordo]] |
[[it:Fiordo]] |
||
Ред 48: | Ред 47: | ||
[[ko:피오르]] |
[[ko:피오르]] |
||
[[la:Fiordum]] |
[[la:Fiordum]] |
||
[[lv:Fjords]] |
|||
[[lb:Fjord]] |
[[lb:Fjord]] |
||
⚫ | |||
[[lt:Fjordas]] |
[[lt:Fjordas]] |
||
[[ |
[[li:Fjord]] |
||
⚫ | |||
[[mk:Фјорд]] |
|||
[[mdf:Фиорд]] |
[[mdf:Фиорд]] |
||
[[nl:Fjord]] |
[[nl:Fjord]] |
||
⚫ | |||
[[nn:Fjord]] |
[[nn:Fjord]] |
||
⚫ | |||
[[oc:Fjòrd]] |
[[oc:Fjòrd]] |
||
⚫ | |||
[[pl:Fiord]] |
[[pl:Fiord]] |
||
[[pt:Fiorde]] |
[[pt:Fiorde]] |
||
[[ro:Fiord]] |
[[ro:Fiord]] |
||
[[ru:Фьорд]] |
[[ru:Фьорд]] |
||
[[sq:Fjordi]] |
|||
[[simple:Fjord]] |
[[simple:Fjord]] |
||
[[sk:Fjord]] |
[[sk:Fjord]] |
||
[[sl:Fjord]] |
[[sl:Fjord]] |
||
[[ |
[[fi:Vuono]] |
||
[[sv:Fjord]] |
[[sv:Fjord]] |
||
[[tr:Fiyord]] |
[[tr:Fiyord]] |
Верзија на датум 30. април 2010. у 03:21
Фјордови су потопљене долине некадашњих ледника. Стрмих су страна, уски и веома дубоки. Нпр. познати Согне фјорд у Норвешкој дугачак је 180 километара и дубок је преко 1.200 метара, а његове стране су високе до 1.500 метара.
Фјордови се налазе у областима које су у плеистоцену биле захваћене глацијацијом и чији су се ледници завршавали у мору (Аљаска, Канада, Исланд, Чиле, Нови Зеланд) али су најтипичнији за Скандинавију.
Литература
- Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
- Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет