Алманах — разлика између измена
м Бот Додаје: hu:Almanach |
м Grammar: 1; |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''АЛМАНАХ''' ([[Арапски језик|ар]].) — првобитно [[Астрономија|астрономски]] [[календар]], данас књижевни, политички и модни зборник; збирка ауторских приноса. Издавач или уредник не стичу његовим објављивањем ауторско право над прилозима, већ њима и даље слободно располажу аутори. Код [[Срби|Срба]] их почиње [[1815]]. године [[Димитрије Давидовић]] ''Забавником,'' а наставља [[Вук Караџић]] ''Даницом'' [[1826]]. Најпознатија поред ње била је ''[[Српска пчела]]'' (1830-1841) [[Павле Стаматовић|Павла Стаматовића]], а најдуже излазио и много читан ''[[Љубитељ просвештенија]],'' настављен у ''Српско-далматински магазин|Српско-далматинском магазину'' (1836-1869, 1897) У [[Босна и Херцеговина|Босни]] фра [[Иван Фрањо Јукић|Иван Јукић]] покренуо ''Босанског пријатеља'' (1850). Између два свјетска рата излазили су '' |
'''АЛМАНАХ''' ([[Арапски језик|ар]].) — првобитно [[Астрономија|астрономски]] [[календар]], данас књижевни, политички и модни зборник; збирка ауторских приноса. Издавач или уредник не стичу његовим објављивањем ауторско право над прилозима, већ њима и даље слободно располажу аутори. Код [[Срби|Срба]] их почиње [[1815]]. године [[Димитрије Давидовић]] ''Забавником,'' а наставља [[Вук Караџић]] ''Даницом'' [[1826]]. Најпознатија поред ње била је ''[[Српска пчела]]'' (1830-1841) [[Павле Стаматовић|Павла Стаматовића]], а најдуже излазио и много читан ''[[Љубитељ просвештенија]],'' настављен у ''Српско-далматински магазин|Српско-далматинском магазину'' (1836-1869, 1897) У [[Босна и Херцеговина|Босни]] фра [[Иван Фрањо Јукић|Иван Јукић]] покренуо ''Босанског пријатеља'' (1850). Између два свјетска рата излазили су ''Братство'' (издавач [[Друштво светог Саве]] од 1887) и ''[[Годишњица Николе Чупића]]'' (од 1877) са популарним и научним садржајем. Већ тада замјењују алманах [[календар]]и, који се труде да имају што обилатији садржај и нове и оригиналније прилоге. Послије [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] издавање алманаха је ријетко. |
||
Познат по старини и прецизности био је ''[[Алманах Гота]],'' који је излазио у [[Гота|Готи]] на [[Француски језик|француском]] и [[Немачки језик|немачком]] језику од [[1763]]. и доносио административне и статистичке податке о разним државама и генеалогије владарских и кнеженских породицâ. Послије [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] изгубио од свог значаја. |
Познат по старини и прецизности био је ''[[Алманах Гота]],'' који је излазио у [[Гота|Готи]] на [[Француски језик|француском]] и [[Немачки језик|немачком]] језику од [[1763]]. и доносио административне и статистичке податке о разним државама и генеалогије владарских и кнеженских породицâ. Послије [[Први светски рат|Првог свјетског рата]] изгубио од свог значаја. |
Верзија на датум 25. јун 2010. у 05:58
АЛМАНАХ (ар.) — првобитно астрономски календар, данас књижевни, политички и модни зборник; збирка ауторских приноса. Издавач или уредник не стичу његовим објављивањем ауторско право над прилозима, већ њима и даље слободно располажу аутори. Код Срба их почиње 1815. године Димитрије Давидовић Забавником, а наставља Вук Караџић Даницом 1826. Најпознатија поред ње била је Српска пчела (1830-1841) Павла Стаматовића, а најдуже излазио и много читан Љубитељ просвештенија, настављен у Српско-далматински магазин|Српско-далматинском магазину (1836-1869, 1897) У Босни фра Иван Јукић покренуо Босанског пријатеља (1850). Између два свјетска рата излазили су Братство (издавач Друштво светог Саве од 1887) и Годишњица Николе Чупића (од 1877) са популарним и научним садржајем. Већ тада замјењују алманах календари, који се труде да имају што обилатији садржај и нове и оригиналније прилоге. Послије Другог свјетског рата издавање алманаха је ријетко.
Познат по старини и прецизности био је Алманах Гота, који је излазио у Готи на француском и немачком језику од 1763. и доносио административне и статистичке податке о разним државама и генеалогије владарских и кнеженских породицâ. Послије Првог свјетског рата изгубио од свог значаја.
Литература: „Општи енциклопедиски лексикон Свезнање“, Београд, 1937, 53.