Протосеваст — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Има чак и међуњики...
Autobot (разговор | доприноси)
м interpunkcija
Ред 1: Ред 1:
'''Протосеваст''' ({{јез-гр|πρωτοσέβαστος}}) је била висока [[Византијске титуле|византијска титула]],настала у [[XI век]]у.
'''Протосеваст''' ({{јез-гр|πρωτοσέβαστος}}) је била висока [[Византијске титуле|византијска титула]], настала у [[XI век]]у.


== Титула протосеваста ==
== Титула протосеваста ==


Сматра се да је титула протосеваста,првог (''прото'') међу [[севаст]]има,настала у доба цара [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]] ([[1081]]—[[1118]]),иако се помиње и у једном документу из времена пре његове владавине{{Напомена|У једном документу из [[1049]].године,[[Млечани|млетачки]] [[дужд]] [[Доменико Контарини]] се назива царским [[патриком]] и протосевастом.}}Он је ову титулу доделио мужу своје сестре,[[Михајло Таронит|Михајлу Тарониту]],који је,касније,добио још вишу титулу,[[паниперсеваст]]а,као и свом млађем брату Хадријану{{Напомена|За свог старијег брата [[Исак Комнин (брат цара Алексија)|Исака]], [[Алексије I Комнин|Алексије]] је створио титулу [[севастократор]]а,која се налазила одмах испод царске.}}.Поред тога, титула протосеваста је, у отприлике исто време, додељена Сергију VI и његовом сину, Јовану VI време<ref>-{Vera von Falkenhausen (2007), "The South Italian Sources," ''Proceedings of the British Academy'', '''132''', 107.}-</ref>.
Сматра се да је титула протосеваста, првог (''прото'') међу [[севаст]]има, настала у доба цара [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]] ([[1081]]—[[1118]]), иако се помиње и у једном документу из времена пре његове владавине{{Напомена|У једном документу из [[1049]].године,[[Млечани|млетачки]] [[дужд]] [[Доменико Контарини]] се назива царским [[патриком]] и протосевастом.}}Он је ову титулу доделио мужу своје сестре,[[Михајло Таронит|Михајлу Тарониту]], који је, касније, добио још вишу титулу,[[паниперсеваст]]а, као и свом млађем брату Хадријану{{Напомена|За свог старијег брата [[Исак Комнин (брат цара Алексија)|Исака]], [[Алексије I Комнин|Алексије]] је створио титулу [[севастократор]]а, која се налазила одмах испод царске.}}. Поред тога, титула протосеваста је, у отприлике исто време, додељена Сергију VI и његовом сину, Јовану VI време<ref>-{Vera von Falkenhausen (2007), "The South Italian Sources," ''Proceedings of the British Academy'', '''132''', 107.}-</ref>.


Током [[XII век]]а,ова титула је додељивана блиским сродницима самог цара,а понекад и синовима [[севастократор]]а,док је касније њен значај опао и она се у [[XIV век]]у помиње између титула [[Велики логотет|великог логотета]] и [[панкирн]]а.
Током [[XII век]]а, ова титула је додељивана блиским сродницима самог цара, а понекад и синовима [[севастократор]]а, док је касније њен значај опао и она се у [[XIV век]]у помиње између титула [[Велики логотет|великог логотета]] и [[панкирн]]а.


== Напомене ==
== Напомене ==

Верзија на датум 1. јул 2010. у 11:49

Протосеваст (грч. πρωτοσέβαστος) је била висока византијска титула, настала у XI веку.

Титула протосеваста

Сматра се да је титула протосеваста, првог (прото) међу севастима, настала у доба цара Алексија I Комнина (10811118), иако се помиње и у једном документу из времена пре његове владавине[а]Он је ову титулу доделио мужу своје сестре,Михајлу Тарониту, који је, касније, добио још вишу титулу,паниперсеваста, као и свом млађем брату Хадријану[б]. Поред тога, титула протосеваста је, у отприлике исто време, додељена Сергију VI и његовом сину, Јовану VI време[1].

Током XII века, ова титула је додељивана блиским сродницима самог цара, а понекад и синовима севастократора, док је касније њен значај опао и она се у XIV веку помиње између титула великог логотета и панкирна.

Напомене

  1. ^ У једном документу из 1049.године,млетачки дужд Доменико Контарини се назива царским патриком и протосевастом.
  2. ^ За свог старијег брата Исака, Алексије је створио титулу севастократора, која се налазила одмах испод царске.

Референце

  1. ^ Vera von Falkenhausen (2007), "The South Italian Sources," Proceedings of the British Academy, 132, 107.

Литература

Види још