Офталмични живац — разлика између измена
м Бот Додаје: sh:Oftalmični živac |
мНема описа измене |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
'''Офталмични живац''' ({{јез-лат|nervus ophthalmicus}}) је једна од три завршне гране [[трограни живац|тригеминалног нерва]]. Он учествује у инервацији [[кожа|коже]] чела и горњег очног капка, [[слузокожа|слузокоже]] предњег и горњег дела [[носна дупља|носне дупље]], [[вежњача|вежњаче]], фиброзног и судовног омотача [[око|ока]] и делова тврде мождане опне. Осим ових сензитивних влакана, на путу ка [[цилијарни ганглион|цилијарном ганглиону]] у његов састав улазе и симпатичка нервна влакна. |
'''Офталмични живац''' ({{јез-лат|nervus ophthalmicus}}) је једна од три завршне гране [[трограни живац|тригеминалног нерва]]. Он учествује у инервацији [[кожа|коже]] чела и горњег очног капка, [[слузокожа|слузокоже]] предњег и горњег дела [[носна дупља|носне дупље]], [[вежњача|вежњаче]], фиброзног и судовног омотача [[око|ока]] и делова тврде мождане опне. Осим ових сензитивних влакана, на путу ка [[цилијарни ганглион|цилијарном ганглиону]] у његов састав улазе и симпатичка нервна влакна. |
||
Живац полази од предње-доње ивице [[тригеминални ганглион|тригеминалног ганглиона]] и простире се унапред и навише кроз спољашњи зид [[кавернозни синус|кавернозног синуса]]. У његовој непосредној близини у том тренутку се налазе [[трохлеарни живац|трохлеарни]] и [[горњовилични нерв]] и [[унутрашња каротидна артерија]]. Након изласка из овог синуса, офталмични живац пролази кроз горњу орбиталну пукотину и улази у [[очна дупља|очну дупљу]] где даје своје завршне гране: [[сузни живац|сузни]], [[чеони живац|чеони]] и [[назоцилијарни живац]]. |
Живац полази од предње-доње ивице [[тригеминални ганглион|тригеминалног ганглиона]] и простире се унапред и навише кроз спољашњи зид [[кавернозни синус|кавернозног синуса]]. У његовој непосредној близини у том тренутку се налазе [[трохлеарни живац|трохлеарни]] и [[горњовилични нерв]] и [[унутрашња каротидна артерија]]. Након изласка из овог синуса, офталмични живац пролази кроз горњу орбиталну пукотину и улази у [[очна дупља|очну дупљу]] где даје своје завршне гране: [[сузни живац|сузни]], [[чеони живац|чеони]] и [[назоцилијарни живац]].<ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref> |
||
==Сузни живац== |
==Сузни живац== |
||
Верзија на датум 1. август 2010. у 22:59
Офталмични живац (лат. nervus ophthalmicus) је једна од три завршне гране тригеминалног нерва. Он учествује у инервацији коже чела и горњег очног капка, слузокоже предњег и горњег дела носне дупље, вежњаче, фиброзног и судовног омотача ока и делова тврде мождане опне. Осим ових сензитивних влакана, на путу ка цилијарном ганглиону у његов састав улазе и симпатичка нервна влакна.
Живац полази од предње-доње ивице тригеминалног ганглиона и простире се унапред и навише кроз спољашњи зид кавернозног синуса. У његовој непосредној близини у том тренутку се налазе трохлеарни и горњовилични нерв и унутрашња каротидна артерија. Након изласка из овог синуса, офталмични живац пролази кроз горњу орбиталну пукотину и улази у очну дупљу где даје своје завршне гране: сузни, чеони и назоцилијарни живац.[1]
Сузни живац
Сузни живац (лат. nervus lacrimalis) је најтања завршна грана офталмикуса. Од горње орбиталне пукотине, он се пружа упоље и унапред испод крова очне дупље и одлази до сузне жлезде. На том путу живац се дели, а његове завршне гранчице се завршавају у жлезди и горњем очном капку. Осим тога, иза жлезде сузни живац даје тзв. спојничну грану са јабучним живцем, преко које у жлезду долазе парасимпатичка нерва влакна из фацијалног нерва.
Чеони живац
Чеони живац је највећа по калибру завршна грана офталмичног нерва. Он се пружа право унапред, испод крова очне дупље и изнад мишића подизача горњег очног капка. Око 4-5 mm иза горње ивице очне дупље, живац се дели на супраорбитални и супратрохлеарни живац.
Назоцилијарни живац
Назоцилијарни живац се пружа од горње орбиталне пукотине косо унутра и унапред, дајући при томе своје бочне гране (спојничну грану са цилијарним ганглионом, дуге цилијарне живце и задњи етмоидни живац), и доспева до предњег етмоидног отвора где се дели у две завршне гране (предњи етмоидни и инфратрохлеарни живац).
Литература
- Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: "Анатомија човека – глава и врат" ("Савремена администрација" Београд 2000.) ISBN 86-387-0604-9
| Мождани живци |
|---|
| 0 крајњи живац | I мирисни живци | II видни живац | III живац покретач ока | IV трохлеарни живац | V трограни живац (офталмични, горњовилични, доњовилични живац) | VI живац одводилац | VII живац лица | VIII тремно-пужни живац | IX језично-ждрелни живац | X живац луталац | XI помоћни живац | XII подјезични живац |
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.