Рзав — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{Река|центар|
{{Координате|43_47_13_N_19_17_38_E_type:waterbody_region:BA|43° 47' 13" СГ Ш, 19° 17' 38" ИГД}}
|име=Дашница
[[Слика:Le Rzav près du village de Vardiste.jpg|мини|300п|Кањон реке Рзав код села [[Вардиште]]]]
|слика=Le Rzav près du village de Vardiste.jpg
{{location map|Republika Srpska|label=Рзав|position=left|lat=43.78722|long=19.29472}}
|опис=Кањон реке Рзав код села [[Вардиште]]
|дужина=
|висина=
|проток=
|површина=
|извор=
|ушће=[[Дрина]]
|земље= Република Српска, БиХ
|притоке=[[Јадар (река у Републици Српској)|Јадар]] и [[Тишћа]]
|слив= [[Црно Море|Црноморски]]
|градови=Вишеград
|пловност=
}}


'''Рзав''' је [[река]] у [[Република Српска|Републици Српској]], БиХ. , са много [[клисура]] и [[кањон]]а, настаје на подручју националног парка [[Тара]] спајањем [[Бели Рзав|Белог]] и [[Црни Рзав|Црног Рзава]] код села [[Доње Вардиште]], на свом путу до коначног одредишта - ушћа у [[Дрина|Дрину]] које се налази у [[Вишеград]]у. Пролази кроз изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили [[Аустрија]]нци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.
'''Рзав''' је [[река]] у [[Република Српска|Републици Српској]], БиХ, са много [[клисура]] и [[кањон]]а, настаје на подручју националног парка [[Тара]] спајањем [[Бели Рзав|Белог]] и [[Црни Рзав|Црног Рзава]] код села [[Доње Вардиште]], на свом путу до коначног одредишта - ушћа у [[Дрина|Дрину]] које се налази у [[Вишеград]]у. Пролази кроз изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили [[Аустрија]]нци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.


Пре 2 године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, [[Добрун]]а и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.
Пре 2 године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, [[Добрун]]а и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.
Ред 10: Ред 23:


== Види још ==
== Види још ==
{{Координате|43_47_13_N_19_17_38_E_type:waterbody_region:BA|43° 47' 13" СГ Ш, 19° 17' 38" ИГД}}
{{location map|Republika Srpska|label=Рзав|position=left|lat=43.78722|long=19.29472}}
* [[Црни Рзав]]
* [[Црни Рзав]]
* [[Бели Рзав]]
* [[Бели Рзав]]

Верзија на датум 5. август 2010. у 18:49

Дашница
Кањон реке Рзав код села Вардиште
Опште информације
СливЦрноморски
Водоток
УшћеДрина
Географске карактеристике
Држава/еРепублика Српска, БиХ
НасељаВишеград
ПритокеЈадар и Тишћа
Река на Викимедијиној остави

Рзав је река у Републици Српској, БиХ, са много клисура и кањона, настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште, на свом путу до коначног одредишта - ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду. Пролази кроз изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.

Пре 2 године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.

Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњевековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.

Види још

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:43_47_13_N_19_17_38_E_type:waterbody_region:BA
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Рзав на карти Босне и Херцеговине
Рзав
Рзав
Рзав на карти Босне и Херцеговине