Графит — разлика између измена
м Бот Мења: la:Plumbago |
|||
Ред 79: | Ред 79: | ||
[[kn:ಗ್ರ್ಯಾಫೈಟ್]] |
[[kn:ಗ್ರ್ಯಾಫೈಟ್]] |
||
[[ko:흑연]] |
[[ko:흑연]] |
||
[[la: |
[[la:Plumbago]] |
||
[[lv:Grafīts]] |
[[lv:Grafīts]] |
||
[[lt:Grafitas]] |
[[lt:Grafitas]] |
Верзија на датум 23. август 2010. у 03:27
Графит | |
---|---|
Опште информације | |
Категорија | Минерал |
Формула | C |
Кристалне системе | хексагонална |
Идентификација | |
Цепљивост | савршена у једном правцу |
Тврдоћа по Мосу | 1—2 |
Сјајност | металична |
Огреб | црни |
Густина | (2,09—2,23) g/cm3 |
Графит је минерал и jедна је од три стабилне алотропске модификације угљеника (поред дијаманта и фулерена), међу којима је најчешћа и најстабилнија управо графит. Сиве је боје.[1]
Графит најчешће поседује хексагоналну решетку, а веома ретко се појављује у ромбоедричној. Атоми у слојевима везани су јаким ковалентним везама, али су сами слојеви повезани слабим Ван дер Валсовим везама, што им омогућава да клизе један преко другог, тако да се графит отире. Графит је једини неметал који добро проводи електричну струју и топлоту.[2][3]
Употребљава се за подмазивање, у електролизи (као инертна електрода), за контакте у електричним моторима и сл.
Највећи рудници графита у свету налазе се у Кини (2005. године производња је била 1.650.000 тона). Остали велики произвођачи графита су Индија, Бразил, Северна Кореја и Канада.
Види још
Литература
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.