Друштвена структура — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 25. август 2010. у 08:32

Друштвена структура је појам који се користи у друштвеним наукама како би се означила укупност међусобно повезаних елемената (друштвених појава и процеса) који чине друштво као целину и који одређују, у мањој или већој мери, деловање појединаца социјализованих унутар дате друштвене структуре.

Значење појма друштвена структура може бити различито, у зависности од нивоа анализе. На макро нивоу, овај појам се може односити на систем социо-економске стратификације (нпр. класна структура) или на неке друге устаљене односе између великих друштвених група. На мезо нивоу, он се може односити на структуру друштвено умрежених веза између појединаца или друштвених организација. На микро нивоу, он се може односити на начин на који културне институције или друштвене норме обликују понашање актера унутар датог друштвеног система. Често се указује на међусобну повезаност ових нивоа анализе.

Свака теорија може истицати значај различитих елемената унутар друштвене структуре и другачије објашњавати карактер њихових међусобних односа.

Функционалистичка теорија као основне елементе друштвене структуре наводи друштвене улоге и положаје које заузимају појединци, а којима управљају друштвене вредности и друштвене норме. Однос делова према целини, као и делова међусобно, заснива се на складу и хармонији, који воде одржању целине.
Према марксистичкој теорији, друштвену структуру чине радне активности и својински односи. Ове односе обележава несклад и унутрашњи сукоб проузрокован партикуларним интересима.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-'''Друштвена структура''' је појам који се користи у [[друштвене науке|друштвеним наукама]] како би се означила укупност међусобно повезаних елемената (друштвених појава и процеса) који чине [[друштво]] као целину и који одређују, у мањој или већој мери, деловање појединаца [[социјализација|социјализованих]] унутар дате друштвене структуре.
+'''Друштвена структура''' је појам који се користи у [[друштвене науке|друштвеним наукама]] како би се означила укупност међусобно повезаних елемената ([[друштвена појава|друштвених појава]] и процеса) који чине [[друштво]] као целину и који одређују, у мањој или већој мери, деловање појединаца [[социјализација|социјализованих]] унутар дате друштвене структуре.
-Значење појма друштвена структура може бити различито, у зависности од нивоа анализе. ''На макро нивоу'', овај појам се може односити на систем социо-економске стратификације (нпр. [[друштвена класа|класна структура]]) или на неке друге устаљене односе између великих [[друштвена група|друштвених група]]. ''На мезо нивоу'', он се може односити на структуру [[друштвена мрежа|друштвено умрежених]] веза између појединаца или друштвених организација. ''На микро нивоу'', он се може односити на начин на који културне институције или друштвене норме обликују понашање актера унутар датог друштвеног система. Често се указује на међусобну повезаност ових нивоа анализе.
+Значење појма друштвена структура може бити различито, у зависности од нивоа анализе. ''На макро нивоу'', овај појам се може односити на систем социо-економске стратификације (нпр. [[друштвена класа|класна структура]]) или на неке друге устаљене односе између великих [[друштвена група|друштвених група]]. ''На мезо нивоу'', он се може односити на структуру [[друштвена мрежа|друштвено умрежених веза]] између појединаца или друштвених организација. ''На микро нивоу'', он се може односити на начин на који културне институције или [[друштвене норме]] обликују понашање актера унутар датог друштвеног система. Често се указује на међусобну повезаност ових нивоа анализе.
 Свака [[теорија]] може истицати значај различитих елемената унутар друштвене структуре и другачије објашњавати карактер њихових међусобних односа.
-*[[Функционализам|Функционалистичка теорија]] као основне елементе друштвене структуре наводи [[друштвена улога|друштвене улоге]] и [[друштвени положај|положаје]] које заузимају појединци, а којима управљају друштвене [[вредност]]и и [[норма|норме]]. Однос делова према целини, као и делова међусобно, заснива се на складу и хармонији, који воде одржању целине.
+*[[Функционализам|Функционалистичка теорија]] као основне елементе друштвене структуре наводи [[друштвена улога|друштвене улоге]] и [[друштвени положај|положаје]] које заузимају појединци, а којима управљају [[друштвене вредности]] и [[друштвене норме]]. Однос делова према целини, као и делова међусобно, заснива се на складу и хармонији, који воде одржању целине.
 *Према [[марксизам|марксистичкој теорији]], друштвену структуру чине радне активности и [[приватна својина|својински]] односи. Ове односе обележава несклад и унутрашњи сукоб проузрокован партикуларним интересима.