Срби у Румунији — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
 
м сређивање шаблон
Ред 1: Ред 1:
{{сређивање}}

Срби су аутохтоно становништво Темишвара. У животу града и државе
Срби су аутохтоно становништво Темишвара. У животу града и државе
имали су значајан културни, економски и политички утицај. Од завршетка
имали су значајан културни, економски и политички утицај. Од завршетка

Верзија на датум 13. мај 2006. у 22:58

Срби су аутохтоно становништво Темишвара. У животу града и државе имали су значајан културни, економски и политички утицај. Од завршетка Првог светског рата, односно разграничења између Румуније и Југославије број Срба у румунском Банату, па самим тим и у Темишвару константно опада. У ра- ду је поред кратког историјског увода сажето приказано стање у културном и верском животу српске заједнице у савременом Темишвару.

Демографска слика током времена

Срби спадају у стари слој темишварскога становништва. На- ука није установила када се они први пут помињу у Темишвару, али је то у сваком случају било пре доласка Турака; године 1481, при једној од многобројних битака хришћана против турске војске, досе- лило се у околину Темишвара око 50.000 душа;1 око 1502, при дес- поту Радичу Божићу, било је новог досељавања Срба у шире подру- чје, али је оно опет захватало и Темишвар.2 То не би требало узети једносмерно, јер је – поред насељавања – било и расељавања. Једно од њих забележено је 1551, као склањање испред Турака. У турско време, које је за Темишвар омеђено годинама 1552. и 1716, Србе су забележили пећки калуђери који су 1660, односно 1666. године, овде купили милостињу; године 1660. уписано је тридесетак имена, углавном српских, а 1666. калуђери су наишли о Божићу и задржали се читавих 10 дана, записавши око 120 имена – које приложника, ко- је за помен – опет поглавито српских.3 Описујући своје путовање околином Темишвара око 1655. године, Евлија Челеби4 је назначио у Темишвару 36.000 хришћана.5 И из великих сеоба 1690, односно 1737, вероватно је било насељавања и у Темишвар. Године 1716, ка- да је Евгеније Савојски опседао Темишвар, подржали су га из тврђа- ве Срби, на челу са владиком Николом Димитријевићем. Све су то, нажалост, само квалитативне процене, а тачне број- ке налазимо тек у угарским пописима у другој половини XIX века, па и то тек од 1880. године, јер је у ранијем пописивању бележена само вероисповест, тј. само приближно одређивање броја Срба у це- локупном броју православаца. У апсолутним бројкама, број Срба у Темишвару је током по- следњих 150 година био у сталном порасту, али је истовремено, ус- лед наглог развоја града на Бегеју, њихов удео у целокупном станов- ништву био у сталном опадању. Коначно се апсолутни број Срба у Темишвару учетворостручио, али се истовремено њихов удео у те- мишварском становништву смањио – такође четири пута. Други је аспект да повећање броја Срба у Темишвару није од- раз повећања општега броја Срба у Румунији. Број Срба у Румунији био је у опадању.Проблем је, међутим, у негативном природном прираштају. Остарелост мањинских популација доводиће даље до спектакулар- них падова. Према налазима, од свих бракова у српским поро- дицама у Румунији само 25% има жену испод 39 година, што значи да нам је, и то само теоретски, тек четвртина бракова плодна, па тре- ба очекивати да ће у наредној генерацији пад износити читавих 75%. Тренутно је у Темишвару стање нешто боље, али опште стање ће си- гурно утицати и на Темишвар.


Вероисповест и верска организација

Срби у Темишвару су православне вероисповести. У старо време имали су општества у Граду и у Великој Паланци. Садашње, већ традиционално организовање настало је на територијалном наче- лу након изградње новога Темишвара по изгону Турака 1716. године и обухвата три црквене општине: Градску, Фабричку и Мехалску. Остали квартови подељени су међу овим црквеним општинама са из- раженом намером да се оне бројчано уравнотеже; ипак је Градска црквена општина најмногобројнија. Садашња Градска црквена општина заснована је средином 18. века при Саборној цркви храма Вазнесења Господњег, изграђеној 1848. године. Мада је од старине у њој било и православаца других народности, особито Грка, Срби су увек имали водећу улогу, тако да приликом јерархијске поделе у Карловачкој митрополији 1864. годи- не у њој није ни поведена деобна парница. Садашња Фабричка црквена општина заснована је такође сре- дином 18. века при цркви храма Светога Великомученика Георгија, изграђеној 1755. године. И у њој је током времена било и правосла- ваца других народности, особито Грка и Румуна. Приликом јерархиј- ске поделе у Карловачкој митрополији Румуни су покренули деобну парницу, али су је изгубили. Садашња Мехалска црквена општина заснована је под крај 18. века при цркви храма Светога Николаја, изграђеној 1796. године. Приликом јерархијске поделе у Карловачкој митрополији, на основу деобне парнице, Србима је као јачој заједници припала црква, а Румунима је исплаћена одговарајућа намира. У организационом погледу, у Темишвару је седиште Окруж- нога протопрезвитерата темишварског,7 али и седиште Православне српске епархије темишварске, подређене Београдској патријаршији. Епархијски престо је упражњен правно од 1932, преласком владике Георгија (Летића) у Банатску епархију, а заправо већ од самога по- влачења србијанске војске из Темишвара 1919. године. Епархија је под управом архијереја администратора којег одреди Свети синод Српске православне цркве. Црквене општине делују као правна лица, док је статус епар- хије с државно-правног становишта несређен. Поред православаца, у наше дане срећу се Срби и у такозва- ним неопротестантским скупштинама: међу баптистима, пентико- сталцима, адвентистима и слично, али је њихов број незнатан, тако да не постоји друга српска верска заједница, осим православне. Поред верника, током поратних година било је људи који су се изјашњавали као атеисти. Они су то чинили зато што су заузимали друштвене положаје, бојећи се да их не изгубе, или из помодарства. Ипак су то чинили поглавито појединци и нису познате целе породи- це које би се изјашњавале или понашале као атеисти. Међу српским становништвом Темишвара практично нема некрштених и неопо- јаних. Зачудо, извесно време није се редовно венчавало у цркви. Са- да је то поново заведено, нешто из верских побуда, а нешто због ле- поте и свечаности самога чина.


Језик

Чини се излишним тврдити да Срби у Темишвару говоре срп- ским језиком. Ипак, треба узети у обзир да су Срби у Темишвару од- вајкада у незнатној мањини, тако да су малтене вековима били упу- ћени да говоре страним језицима. Због тога је, бар од 20. века, срп- ски језик којим су говорили Темишварци био много неправилнији од српскога језика којим се говорило у селима, особито ако се имају у виду готово чисто српске сеоске средине. У градовима је био и већи број мешовитих бракова у којима се није говорило српски, о чему је још Црњански сликовито писао да госпође у цркви питају супруге: Јоцо, вас загт ер?8 Занимљиво је да се губљење језика није одра- жавало, као што најчешће бива, кроз губљење лексике, него кроз губљење "матерње мелодије", тако да су се темишварски Срби рас- познавали по томе што су нагласком "заносили" на немачки, румун- ски или мађарски. По доласку сеоског становништва у град догодиле су се две напоредне појаве: најпре се у граду чуо правилнији српски,а затим су и придошлице потпале под утицај страних језика на којима су се свакодневно морали споразумевати. То се мање осетило у првој, али много више у другој генерацији која је почела све више "заносити на туђе" и управо се најпре код школске омладине почео губити тонски акценат. У новим условима се број мешовитих, особито румунско-срп- ских бракова, повећао, а у мешовитим браковима интелектуалаца најчешће се не говори српски. Док је некада темишварска омладина међу собом говорила ма- ђарски и немачки, сада се и у српској гимназији у Темишвару за вре- ме одмора све више чује жагор на румунском језику. Мала је утеха што је стање исто и у осталим мањинским гимназијама.

Осим у Темишвару и његовој околини, Срби у Румунији у већем броју живе у градовима Арад (Arad),Решица (Reşiţa),Бокша (Bocşa),Жомбољ (Jimbolia),Молдови Новој (Moldova Noua) и Оршави (Orşovă) као и у Берзаској (Berzasca),Свиници (Sviniţa),Базјашу (Baziaş),Златици (Zlatiţa)и Дубови (Dubova)где чине апсолутну већину.Према попису из 2002. године Срба у Румунији има 22.561, мада се бројка процењује на неких 40.000 до 45.000 Срба, а то због великог броја мешовитих бракова у овом крају Румуније.