Савјет безбједности Руске Федерације — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Ручно покретање бота уз ручну контролу - контрола квалитета рада: .
Ред 7: Ред 7:
== Положај и овлашћења ==
== Положај и овлашћења ==


Законодавна одлука о оснивању Савјета безбједности је била донијета истовремено са установљавањем мјеста предсједника РСФСР: законима »О предсједнику РСФСР« од 24. априла 1991. и одговарајућим измјенама у Уставу од 24. маја 1991. године. [[25. јул]]а [[1991]]. формирана је припремна комисија за оснивање Савјета безбједности. Положај Савјета безбједности и поредак његовог формирања је био установљен Законом РФ »О безбједности« од 5. марта 1992. године. У вези са ступањем на снагу новог Устава положај савјета се морао опредјелити федералним законом.
Законодавна одлука о оснивању Савјета безбједности је била донијета истовремено са установљавањем мјеста предсједника РСФСР: законима »О предсједнику РСФСР« од 24. априла 1991. и одговарајућим измјенама у Уставу од 24. маја 1991. године. [[25. јул]]а [[1991]]. формирана је припремна комисија за оснивање Савјета безбједности. Положај Савјета безбједности и поредак његовог формирања је био установљен Законом РФ »О безбједности« од 5. марта 1992. године. У вези са ступањем на снагу новог Устава положај савјета се морао опредијелити федералним законом.


После доношења Закона РФ »О безбједности« од 3. јуна 1992, указом [[Предсједник Руске Федерације|предсједника Руске Федерације]] је био основан Савјет безбједности Руске Федерације и донесена је прва уредба о њему.
После доношења Закона РФ »О безбједности« од 3. јуна 1992, указом [[Предсједник Руске Федерације|предсједника Руске Федерације]] је био основан Савјет безбједности Руске Федерације и донесена је прва уредба о њему.

Верзија на датум 31. август 2010. у 03:00

Амблем Савјета безбедности

Савјет безбједности Руске Федерације (рус. Совет безопасности Российской Федерации) је савјетодавни орган који врши припрему одлука предсједника Руске Федерације по питањима обезбјеђења животних важних интереса личности, друштва и државе од унутрашњих и спољних непријатеља, спровођења јединствене државне политике за обезбјеђивање националне безбједности.

Савјет безбједности обезбјеђује услове ради реализације овлашћења предсједника Руске Федерације везаних за заштиту права и слобода човека и грађанина, чувању суверенитета Руске Федерације, њене независности и државне цјеловитости.

Положај и овлашћења

Законодавна одлука о оснивању Савјета безбједности је била донијета истовремено са установљавањем мјеста предсједника РСФСР: законима »О предсједнику РСФСР« од 24. априла 1991. и одговарајућим измјенама у Уставу од 24. маја 1991. године. 25. јула 1991. формирана је припремна комисија за оснивање Савјета безбједности. Положај Савјета безбједности и поредак његовог формирања је био установљен Законом РФ »О безбједности« од 5. марта 1992. године. У вези са ступањем на снагу новог Устава положај савјета се морао опредијелити федералним законом.

После доношења Закона РФ »О безбједности« од 3. јуна 1992, указом предсједника Руске Федерације је био основан Савјет безбједности Руске Федерације и донесена је прва уредба о њему.

Пуни назив:

Основни документ који опредјељује положај Савјета безбједности је Уредба о Савјету безбједности Руске Федерације, која је потврђена указом предсједника Руске Федерације бр. 726 од 7. јуна 2004. године.

У складу са законом из 1992, засједања Савјета безбједности редовно се одржавају најмање једанпут на мјесец, а у ванредном случају могу се одржавати и више пута. Предсједник Руске Федерације предсједава Савјетом безбједности и разматра питања која се пред њим претресају. Помаже му секретар Савјета безбједности.

Савјет безбједности Руске Федерације разматра важније документе и питања унутрашње и спољне политике Руске Федерације у области обезбјеђивања националне безбједности:

  1. разматра стратешке проблеме државне, економске, друштвене, одбрамбене, информационе, еколошке и друге врсте безбједности, чувању здравља становништва;
  2. води припрему пројеката прогнозе, спречавања ванредних ситуација и отклањања њихових посљедица, обезбјеђивања стабилности и реда и мира.

Одлуке Савјета безбједности доносе на њиховим засједањима стални чланови простом већином гласова од општег броја присутних чланова. Одлуке ступају на снагу после потврде предсједника Савјета безбједности.

Састав

Засједање Савјета безбједности 8. августа 2008.

Поредак формирања Савјета безбједности утврђује предсједник Руске Федерације у складу са Уставом и законом Руске Федерације »О безбедности«. Сталне чланове и чланове Савјета безбједности именује предсједник Руске Федерације - предсједник Савјета безбједности. Њему је непосредно потчињен секретар Савјета безбједности који обезбеђује рад Савјета безбједности, руководи његовим апаратом и одржава радна савјетовања са члановима Савјета безбједности. О осталим питањима дјелатности Савјета безбједности одлучује предсједник Руске Федерације.

Од 31. јула 1996. до данас стални чланови Савјета безбједности именују се по личној основи (а не по дужности) и њих је шест: предсједник Руске Федерације (предсједник Савјета безбједности), предсједник Владе Руске Федерације, секретар Савјета безбједности, министар иностраних послова, министар одбране, директор Федералне службе безбједности. Одлуке Савјета безбједности по важнијим питањима потврђује предсједник Руске Федерације указом, а друге одлуке чине протоколе. Број несталних чланова Савјета безбједности је био од седам (лето 1996) па до деветнаест (20012002). Они имају само право савјетодавног гласа на засједањима.

Руководство

У списковима секретара Савјета безбједности Руске Федерације, његових замјеника и помоћника послије датума именовања или разрјешења од дужности стоји број одговарајућег указа или наредбе предсједника Руске Федерације.

Указом предсједника Руске Федерације од 7. маја 2000. бр. 835 регулисан је начин именовања и разрјешења секретара Савјета безбједности и његових замјеника.

Организација

Апарат Савјета безбједности је самостално одјељење Администрације предсједника Руске Федерације и има статус Управе предсједника Руске Федерације. У складу са својим основним задацима Савјет безбједности образује комисије надлештава које су основни радни органи Савјета безбједности. У циљу научног обезбјеђивања рада Савјета безбједности при њему је био образован научни савјет. У његов састав улазе представници Руске академије наука, огранака академија наука, руководиоци научних организација и образовних установа вишег професионалног образовања, а такође и посебни специјалисти.

Организација (од јуна 2008)

У складу са Уредбом о Апарату Савјета безбједности Руске Федерације која је потврђена указом предсједника Руске Федерације од 7. јуна 2004. бр. 726 структурна одјељења апарата Савета безбедности су департмани.

Види још

Спољашње везе