Дуж — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: scn:Segmentu
м Бот Додаје: ja:線分 Мења: ckb:پارچەھێڵ
Ред 56: Ред 56:
[[is:Línustrik]]
[[is:Línustrik]]
[[it:Segmento]]
[[it:Segmento]]
[[ja:線分]]
[[ht:Segman]]
[[ht:Segman]]
[[mk:Отсечка]]
[[mk:Отсечка]]
Ред 65: Ред 66:
[[scn:Segmentu]]
[[scn:Segmentu]]
[[sl:Daljica]]
[[sl:Daljica]]
[[ckb:لەتە ھێڵ]]
[[ckb:پارچەھێڵ]]
[[fi:Jana (geometria)]]
[[fi:Jana (geometria)]]
[[sv:Linjestycke]]
[[sv:Linjestycke]]

Верзија на датум 1. септембар 2010. у 13:26

Дуж се може дефинисати као скуп тачака једне праве између две њене различите тачке заједно са тим тачкама. Такође може се и посматрати као пресек две полуправе, које припадају истој правој, који није полуправа.

У принципу, сама дуж је једнозначно одређена са:

  • Две тачке, које престављају њене крајеве.
  • Једном тачком, и вектором са коефицијентом који одређују другу тачку дужи

Дуж коју чине тачке A и B се обележава са и идентична је дужи .

Пример

Рецимо да је дата дуж . Потребно је дати релацију која описује све њене тачке. Узмимо тачку A за референцу. Тада ће тачка B моћи бити изражена преко ње на следећи начин:

Ако нам је жеља да на исти начин изразимо тачку A, релација ће изгледати овако:

Све тачке између A и B, укључујући и њих саме ће бити одређене следећом релацијом:

Ако постоји потреба да буде употребљен јединични вектор, запис ће изгледати овако:

Тиме је одређена и дуж.

Дужина дужи

Дужина дужи је растојање између тачака A и B. У еуклидским просторима се одређује на следећи начин:

Конкретно у дводимензионом простору, где су и :

Конкретно у тродимензионом простору, где су и :