Аналитичка геометрија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 61: Ред 61:
[[ru:Аналитическая геометрия]]
[[ru:Аналитическая геометрия]]
[[sk:Analytická geometria]]
[[sk:Analytická geometria]]
[[ckb:ئەندازەی شیکارانە]]
[[sh:Analitička geometrija]]
[[sh:Analitička geometrija]]
[[fi:Analyyttinen geometria]]
[[fi:Analyyttinen geometria]]

Верзија на датум 3. септембар 2010. у 02:57

Елипсоид

Аналитичка геометрија представља изучавање геометрије коришћењем принципа алгебре. Геометријске ликове посматра у дводимензионалном или тродимензионалном Декартовом координатном систему и представља их алгебарским једначинама. Другим речима, она дефинише геометријске облике на нумерички начин, и из такве репрезентације издваја нумеричке информације. Нумерички резултат може бити вектор или геометријски лик. Постоје мишљења да је појавом аналитичке геометрије започета модерна математика.

Сматра се да је Рене Декарт објављивањем своје Геометрије, поставио основе данашњој аналитичкој геометрији. У питању је био један од три додатка његовој Расправи о методи (Discours de la méthode pour bien conduire sa raison, et chercher la vérité dans les sciences, 1637) - трактату о научним методама, у коме он, на свега 116 страна, показује примену своје опште методе синтезе на примеру спајања алгебре и геометрије. Уједно, то је једино математичко дело које је објавио за живота.

Иако је пресудно утицала на развој аналитичке геометрије, у Декартовој Геометрији, онаквој каква је, нема неких њених основних елемената, као што су Декартове координате, једначина праве, једначине конусних пресека (иако се једном једначином другог реда означава конусни пресек), а већи део излагања је посвећен теорији алгебарских једначина.

Из сачуваних писама Пјера Ферма може се видети да је он развио идеју аналитичке геометрије пре објављивања Декартовог дела о тој теми. Декарт је предложио представљање криве једначином, изучавање добијене једначине и на тај начин утврђивање особина саме криве, док је Ферма суштински урадио исто проглашавајући једначину "специјалном особином" криве и изводећи све остале особине посматране криве из ње.

Чињеница да је могуће интерпретирати еуклидску геометрију језиком аналитичке геометрије (што значи да је свака теорема прве, у исто време и теорема друге) је кључни корак у доказу Алфреда Тарског да је еуклидска геометрија конзистента и одлучива.

Важни појмови аналитичке геометрије

Многи од ових проблема улазе у домен линеарне алгебре.

Извори и литература

  • Дирк Ј. Стројк, Кратак преглед историје математике, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1991.
  • David Eugene Smith, History Of Mathematics, vol I, Dover Publications, New York, 1958.

Спољашње везе