Драгутин Драгиша Милутиновић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
{{друго значење|другу особу|[[Драгутин Милутиновић (вишезначна одредница)]]}}
{{друго значење|другу особу|[[Драгутин Милутиновић (вишезначна одредница)]]}}
'''Драгутин Драгиша Милутиновић''' ([[Београд]], [[17. новембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст.кал.]])</small>/[[29. новембар]] [[1840]] – [[Панчево]], [[3. децембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст.кал.]])</small>/[[16. децембар]] [[1900]]) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у [[Велика школа у Београду|Великој школи]] и члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]]. Син је [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића Сарајлије]].
'''Драгутин Драгиша Милутиновић''' ([[Београд]], [[17. новембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст. кал.]])</small>/[[29. новембар]] [[1840]] – [[Панчево]], [[3. децембар]]<small>([[Јулијански календар|по ст. кал.]])</small>/[[16. децембар]] [[1900]]) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у [[Велика школа у Београду|Великој школи]] и члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]]. Син је [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића Сарајлије]].


== Биографија ==
== Биографија ==

Верзија на датум 12. септембар 2010. у 06:20

Драгутин Драгиша Милутиновић (Београд, 17. новембар(по ст. кал.)/29. новембар 1840Панчево, 3. децембар(по ст. кал.)/16. децембар 1900) је био инжењер, архитекта и историчар уметности, наставник у Великој школи и члан Српског ученог друштва. Син је Симе Милутиновића Сарајлије.

Биографија

Студирао је грађевинарство у Берлину, Минхену и Карлсруеу. У Србији је радио у Министарству грађевина. У сарадњи са Михаилом Валтровићем снимао је и проучавао српске средњовековне споменике. Значајни су његови пројекти неколико типова малих цркава, инжењерски рад на пресецању нове пруге Београд-Алексинац, као и Београдска железничка станица (1884). Урадио је урбанистички план нове вароши Даниловграда у Црној Гори; пројектовао је приватне зграде и иконостасе за цркву Светог Ђорђа у Новом Саду; у Долову код Панчева итд. Изабран је за дописног члана Московског археолошког друштва (1878) и почасног члана Српске краљевске академије (1892).

Литература

  • Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008, 667.

Спољашње везе