Куп победника купова (КПК) био је клупски европски фудбалски куп који је окупљао победнике националних купова држава - чланица УЕФА-е, односно финалисте уколико су се победници купа истовремено пласирали у Лигу шампиона.
Такмичење у Купу победника купова почело је у сезони 1960/61. Иницијатори одржавања Купа биле су земље учеснице Митропа купа, (Средњоевропског купа), које су подржале Енглеска, Шкотска и Западна Немачка. Иако сумњичава, УЕФА је од сезоне 1961/62 преузела организацију такмичења.
Систем такмичења био је исти као и у Лиги шампиона. Прве године у финалу су се играле две утакмице у местима финалиста, а после тога играла се само једна утакмица на неутралном терену. У случају нерешеног резулта играла се нова утакмица, а од 1967. уведено је правило гола у гостима. Ако се ни тада није могао одлучити победник, до 1971. је одлучивао жреб, а од 1971 су извођени једанаестерци.
Разлог зашто је овај куп укинут 1999. лежи у недостатку квалитетних тимова, што је била последица проширења Лиге шампиона. Наиме, један или више (до 4) најбољих тимова из сваке земље би играли у Лиги шампиона, а у Купу купова би играо најбољи преостали учесник националног купа који се није квалификовао за Лигу шампиона. Тако се дешавало да су многи клубови који су играли у Купу УЕФА били много квалитетнији од клубова у Купу победника купова, тако да је у њему последњих сезона постојања учествовало само неколико јаких екипа.
Од 1972. постојала је традиција да победник овог купа игра Суперкуп против победника Купа европских шампиона (касније Лиге шампиона). Од укидања Купа победника купова, Суперкуп играју победници Купа УЕФА и Лиге шампиона.
