Предзнак (музика) — разлика између измена
м Разне исправке |
Средио |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
У музичкој нотацији, '''предзнак''' је симбол којим се означава промена [[тон]]а. |
|||
{{Аски}} |
|||
''Повисилица'' ♯ је предзнак који повишује односно повећава одређени тон за пола степена. Код изговора повишених тонова наставак је -is :цис, дис, еис, фис, гис, аис, хис. Повисилица се пише испред ноте. Уколико је повисилица стална, односно уколико припада одређеној лествици, онда се пише иза кључа, на истој линији или празнини на којој се налази тон који треба променити. |
|||
Predznak se koristi za promenu tona. Predznak koji povisava odnosno povecava odredjeni ton za pola stepena je povisilica i pise se #. Kod izgovora povisenih tonova nastavak je -is :cis, dis, eis, fis, gis, ais, his. Povisilica se pise ispred note. Ukoliko je povisilica stalna, odnosno ukoliko pripada odredjenoj lestvici, onda se pise iza kljuca, na istoj liniji ili praznini na kojoj se nalazi ton koji treba promeniti. |
|||
Predznak koji snizava ton za pola odnosno koji ga smanjuje jeste snizilica. Nastavak kod izgovora snizenih tonova je -es: ces, des, es, fes, ges, as (umesto aes, usvojeno je da se snizeni ton a izgovara "as" ), b (drugi izuzetak). Pise se ispred note, ili ukoliko je stalna iza kljuca. |
|||
''Снизилица'' ♭ је предзнак који снижава односно смањује тон за пола. Наставак код изговора снижених тонова је -ес: цеш, дес, ес, фес, гес, ас (уместо аес, усвојено је да се снижени тон а изговара "ас" ), б (други изузетак). Пише се испред ноте, или уколико је стална иза кључа. |
|||
Razresnica je znak kojim se povisena ili snizena nota vraca na prvobitni, osnovni oblik. Pise se ispred note. |
|||
''Разрешилица'' ♮ је знак којим се повишена или снижена нота враћа на првобитни, основни облик. Пише се испред ноте. |
|||
{{клица-музика}} |
|||
[[Категорија:Музика]] |
|||
Верзија на датум 19. септембар 2010. у 23:26
У музичкој нотацији, предзнак је симбол којим се означава промена тона.
Повисилица ♯ је предзнак који повишује односно повећава одређени тон за пола степена. Код изговора повишених тонова наставак је -is :цис, дис, еис, фис, гис, аис, хис. Повисилица се пише испред ноте. Уколико је повисилица стална, односно уколико припада одређеној лествици, онда се пише иза кључа, на истој линији или празнини на којој се налази тон који треба променити.
Снизилица ♭ је предзнак који снижава односно смањује тон за пола. Наставак код изговора снижених тонова је -ес: цеш, дес, ес, фес, гес, ас (уместо аес, усвојено је да се снижени тон а изговара "ас" ), б (други изузетак). Пише се испред ноте, или уколико је стална иза кључа.
Разрешилица ♮ је знак којим се повишена или снижена нота враћа на првобитни, основни облик. Пише се испред ноте.
