Старо краљевство — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: az:Ən qədim dövr (Misir)
Autobot (разговор | доприноси)
м ujednacavanje terminologije
Ред 5: Ред 5:
[[Слика:Djoser001(js).jpg|мини|лево|Степенаста пирамида фараона [[Џосер]]а у [[Сакара| Сакари]] ]]
[[Слика:Djoser001(js).jpg|мини|лево|Степенаста пирамида фараона [[Џосер]]а у [[Сакара| Сакари]] ]]


Египатској хронологији термин „старо царство“ наметнули су историчари [[19. век]]а, па његове конотације могу одвести на погрешан пут. Он одражава један приступ периодизацији [[Историја|историје]] према којој се данас могу имати озбиљне резерве. [[Стари Египћани]] се њом никада нису служили, па би разлика између ранодинастичког периода (3000.- 2686. г. п. н. е) и старог царства (2686.- 2160. г. п. н. е) њима била тешко појмљива. И последњи краљ ранодинастичког периода и први владари старог царства били су у сродству са краљицом [[Нимаатхап]], која је у Хасемхевијево доба означавана као „мајка краљеве деце“, а у [[Џосер]]ово доба (2667.- 2648. г. п. н. е.) као „мајка краља Горњег и Доњег Египта“. Египћанима је још значајнија била чињеница што се мест краљевске резиденције не мења, већ остаје у Белом зиду (Инеб-хеџу), на западној обали Нила, јужно од данашњег [[Каиро|Каира]]. Египћани су схватали и уважавали допринос који су градитељи Џосера дали владарској надгробној архитектури. Велики градитељски подухвати непосредно су утицали на развој привреде и друштва и управо то се сматра главним оправдањем за поделу на ранодинастичко доба и старо царство.
Египатској хронологији термин „Старо царство“ наметнули су историчари [[19. век]]а, па његове конотације могу одвести на погрешан пут. Он одражава један приступ периодизацији [[Историја|историје]] према којој се данас могу имати озбиљне резерве. [[Стари Египћани]] се њом никада нису служили, па би разлика између ранодинастичког периода (3000.- 2686. г. п. н. е) и Старог царства (2686.- 2160. г. п. н. е) њима била тешко појмљива. И последњи краљ ранодинастичког периода и први владари Старог царства били су у сродству са краљицом [[Нимаатхап]], која је у Хасемхевијево доба означавана као „мајка краљеве деце“, а у [[Џосер]]ово доба (2667.- 2648. г. п. н. е.) као „мајка краља Горњег и Доњег Египта“. Египћанима је још значајнија била чињеница што се мест краљевске резиденције не мења, већ остаје у Белом зиду (Инеб-хеџу), на западној обали Нила, јужно од данашњег [[Каиро|Каира]]. Египћани су схватали и уважавали допринос који су градитељи Џосера дали владарској надгробној архитектури. Велики градитељски подухвати непосредно су утицали на развој привреде и друштва и управо то се сматра главним оправдањем за поделу на ранодинастичко доба и Старо царство.





Верзија на датум 20. септембар 2010. у 15:39

Старо царство је термин којим се назива период у 3. миленијуму п. н. е. када је стари Египат достигао свој први цивилизацијски врх. То је прво од три такозвана царства која означавају епохе високих достигнућа цивилизације из долине доњег тока Нила. Преостала два су: Средње царство и Ново царство.

У овом периоду у Египту су владале династије од треће до шесте (2686. п. н. е. – 2181. п. н. е). Неки историчари ту укључују седму и осму династију јер су и њихови владари управљали земљом из Мемфиса.

Степенаста пирамида фараона Џосера у Сакари

Египатској хронологији термин „Старо царство“ наметнули су историчари 19. века, па његове конотације могу одвести на погрешан пут. Он одражава један приступ периодизацији историје према којој се данас могу имати озбиљне резерве. Стари Египћани се њом никада нису служили, па би разлика између ранодинастичког периода (3000.- 2686. г. п. н. е) и Старог царства (2686.- 2160. г. п. н. е) њима била тешко појмљива. И последњи краљ ранодинастичког периода и први владари Старог царства били су у сродству са краљицом Нимаатхап, која је у Хасемхевијево доба означавана као „мајка краљеве деце“, а у Џосерово доба (2667.- 2648. г. п. н. е.) као „мајка краља Горњег и Доњег Египта“. Египћанима је још значајнија била чињеница што се мест краљевске резиденције не мења, већ остаје у Белом зиду (Инеб-хеџу), на западној обали Нила, јужно од данашњег Каира. Египћани су схватали и уважавали допринос који су градитељи Џосера дали владарској надгробној архитектури. Велики градитељски подухвати непосредно су утицали на развој привреде и друштва и управо то се сматра главним оправдањем за поделу на ранодинастичко доба и Старо царство.


Види још

Спољашње везе