Пређи на садржај

Ђуро Стругар — разлика између измена

нема резимеа измене
{{Херој М
{{Партизан
|слика=[[Слика:Nh_strugar_djuro.jpg|240п200п]]
|дидаскалија=ЂУРО СТРУГАР
|опис слике=Ђуро Стругар
|датум рођења=[[9. мај]] [[1912]].
|место рођења=[[Метеризи]], код [[Цетиње|Цетиња]]
|држава рођења=<br>{{зас|Црна Гора|1910}} [[Краљевина Црна Гора]]
|датум смрти=[[септембар]] [[1941]]. ('''29''' год.)
|место смрти=[[Београд]]
|држава смрти={{зас|Србија|1941}} [[Србија]]
|професија=[[Право|правник]]
|члан КПЈ од=[[1934]].
|рат=[[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачка борба]]
|народни херој=[[6. јул]]а [[1945]].
}}
[[Слика:Grob Djure Strugara.JPG|десно|мини|240п|Гроб Ђуре Стругара у Алеји бораца НОР-а на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]]
 
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 [[Слика:Ulica Đure Strugara u Beogradu.JPG|лево|мини|300п|Бивша улица Ђуре Стругара у [[Београд]]у]]
 
'''Ђуро Стругар''' ([[1912]]—[[1941]]), адвокатски приправник, учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] и [[народни херој Југославије]].
 
== Биографија ==
Рођен је [[9. мај]]а [[1912]]. године у селу [[Метеризи]], код [[Цетиње|Цетиња]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу завршио је у селу Рваши. А гимназију је похађао на Цетињу од [[1925]]. до [[1932]]. године. У време школовања у гимназији, био је члан дружине "Слога"„Слога“ и литерарног друштва "[[Јован Скерлић|Скерлић]]". Много је читао и упознао се с напредном литературом и [[Марксизам|марксистичким]] писцима. Учесник је ђачких демонстрација на Цетињу, [[1931]]. године.
 
[[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у уписао је [[1932]]. године, на ком се укључује у студентски покрет. Године 1933. постао је члан [[КПЈСавез комуниста Југославије|Комунистиче партије Југославије]]. Био је активан борац за аутономију Универзитета. Године 1934. године постао је члан привременог партијског руководства на Универзитету. Први пут је ухапшен фебруара 1935. године, када је три дана провео у београдском затвору "[[Главњача]]", а затим је спроведен на Цетиње. Други пут је ухапшен марта [[1936]]. године, после велике провале црногорске партијске организације, и спроведен је у [[Дубровник]], а затим у затвор у [[Сарајево|Сарајеву]], у ком је провео више од четири месеца. Из затвора је пуштен због недостатка доказа. Враћа се у Београд и ради у "[[Црвена помоћ|Црвеној помоћи]]". После провале у београдској партијској организацији и хапшења чланова Месног комитета, октобра 1936. године, постаје члан привременог МК КПЈ за Београд. Дипломирао је [[1937]]. године.
 
Од новембра 1936. до августа [[1938]]. године се налазио на одлужењу војног рока у Школи за резервне пешадијске официре у [[Горажде|Горажду]]. После одслужења војске запошљава се у Београду, као адвокатски приправник. Постаје председник удружења адвокатских приправника. Крајем [[1938]]. године постаје члан МК КПЈ за Београд. Руководи рејонским комитетом Центар, ради међу обалским радницима на [[Дунав]]у и у Савезу набављачких задруга. Године [[1939]]. постаје члан партијског Повереништва за београдски округ.
 
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 [[Слика:Ulica Đure Strugara u Beogradu.JPG|лево|мини|300п|БившаСпомен улицатабла у бившој улици Ђуре Стругара у [[Београд]]у]]
Од [[1. јула]] до [[13. августа]] [[1939]]. године био је на војној вежби у [[Тузла|Тузли]], као војник VII чете XV пешадијског пука "[[Стеван Синђелић]]". A децембра исте године добија чин резервног пешадијског [[потпоручник]]а. После повратка са војне вежбе ради са радницима фабрика "[[Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.|Рогожарски]]", "[[Икарус (фабрика авиона)|Икаруса]]" и штофаре Владе Илића. У демонстрацијама [[14. децембра]] [[1939]]. године он и [[Мирко Томић]] предводе групу адвокатских приправника. У пролеће [[1940]]. године делегат је београдске партијске организације на Покрајинској конференцији КПЈ за Србију.
[[Слика:Grob Djure Strugara.JPG|деснолево|мини|240п300п|Гроб Ђуре Стругара у Алеји бораца НОР-а на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]]
Од [[1. јула]] до [[13. августа]] [[1939]]. године био је на војној вежби у [[Тузла|Тузли]], као војник VIIСедме чете XVПетнаестог пешадијског пука "[[Стеван Синђелић]]". A децембра исте године добија чин резервног пешадијског [[потпоручник]]а. После повратка са војне вежбе ради са радницима фабрика "[[Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.|Рогожарски]]", "[[Икарус (фабрика авиона)|Икаруса]]" и штофаре [[Влада Илић|Владе Илића]]. У демонстрацијама [[14. децембра]] [[1939]]. године он и [[Мирко Томић]] предводе групу адвокатских приправника. У пролеће [[1940]]. године делегат је београдске партијске организације на Покрајинској конференцији КПЈ за Србију.
 
У мартовским данима [[1941]]. године један је од организатора и предводника демонстрација. Активно је учествовао у уприпремама саветовања Покрајинског комитета КПЈ за Србију, одржаног [[29. марта]] на [[Чукарица|Чукарици]]. Шестог априла одлази у [[Црна Гора|Црну Гору]], али се крајем месеца враћа у Београд. Као члан МК КПЈ за Београд један је од организатора [[Београд оду 1941.Народноослободилачкој до 1944. годинеборби|НОБ-а у Београду]]. Учествује у формирању оружаних група, руководи акцијом прикупљања оружја и санитетског материјала, пребацивањем људи у [[Космајски НОПпартизански одред]]. Јуна [[1941]]. године учествује у раду седнице ПК КПЈ за Србију. Од јуна одржава везу са [[Јанко Јанковић|Јанком Јанковићем]], од кога добија податке о ухапшеним члановима [[КПЈСавез комуниста Југославије|Партије]] и припремама полицијских рација.
 
Учествује у преговорима, у Београду, с представницима грађанских партија и припадницима [[Четници|четничке]] организације [[Дража Михаиловић|Драже Михаиловића]], због стварања јединственог фронта борбе против окупатора. Један је од организатора акције спасавања члана Политбироа [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и секретара ПК КПЈ за Србију [[Александар Ранковић|Александра Ранковића Марка]]. Септембра [[1941]]. године преузима дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд, али није дуго остао на тој дужности. Двадесет другог септембра пошао је на састанак, са секретаром једног рејонског комитета, и у улици Грчића Миленка упао је у полицијску заседу. Ђуро је покушао да побегне, али је рањен, ухваћен и пребачен у затвор. Био је подвргнут страшним мучењима, али Ђуро није рекао ништа, чак ни своје име.
 
За [[народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[6. јул]]а [[1945]]. године.
 
Основна школа у [[Нови Београд|Новом Београду]], у блоку 37, носи његово име. А Цариградска улица у [[Београд]]у је од [[1946]]. до [[1997]]. године носила његово име.
{{Портал НОБ}}
*'''[[Народни хероји Југославије (књига)|Народни хероји Југославије]]'''. „Младост“, Београд 1975. година
 
{{Списак народних хероја}}
 
{{DEFAULTSORT:Стругар, Ђуро}}
[[Категорија:Црногорски комунисти]]
[[Категорија:Југословенски комунисти]]
[[Категорија:ПартизаниЈугословенски партизани]]
[[Категорија:Народни хероји Југославије - С]]
[[Категорија:Београд у Народноослободилачкој борби]]