Митар Трифуновић Учо — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 8: Ред 8:
|датум смрти=[[новембар]] [[1941]]. ('''61''' год.)
|датум смрти=[[новембар]] [[1941]]. ('''61''' год.)
|место смрти=[[Логор Јасеновац]]
|место смрти=[[Логор Јасеновац]]
|држава смрти={{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]
|држава смрти=<br>{{зас|Хрватска|1941}} [[Независна Држава Хрватска|НД Хрватска]]
|професија=
|професија=
|КПЈ=[[1919]].
|КПЈ=[[1919]].
Ред 14: Ред 14:
|народни херој=[[27. новембра]] [[1953]].
|народни херој=[[27. новембра]] [[1953]].
}}
}}
'''Митар Трифуновић Учо''' ([[1880]]-[[1941]]), учесник [[Октобарска револуција|Октобрске револуције]], једна од најистакнутијих личности [[Раднички покрет|радничког покрета]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] и [[народни херој Југославије]].
'''Митар Трифуновић Учо''' ([[1880]]—[[1941]]), учесник [[Октобарска револуција|Октобрске револуције]], једна од најистакнутијих личности [[Раднички покрет|радничког покрета]] у [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] и [[народни херој Југославије]].


== Биографија ==
== Биографија ==
Ред 21: Ред 21:
Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], мобилисан је од стране [[Аустро-Угарска|аустроугарске]] војске и послат на [[Уређујете Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]]. После заробљавања, у [[Русија|Русији]] је пришао радницима и учествовао у [[Октобарска револуција|Октобарској социјалистичкој револуцији]]. Из Русије је као добровољац отишао на [[Солунски фронт]].
Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком [[Први светски рат|Првог светског рата]], мобилисан је од стране [[Аустро-Угарска|аустроугарске]] војске и послат на [[Уређујете Источни фронт у Првом светском рату|Источни фронт]]. После заробљавања, у [[Русија|Русији]] је пришао радницима и учествовао у [[Октобарска револуција|Октобарској социјалистичкој револуцији]]. Из Русије је као добровољац отишао на [[Солунски фронт]].


Године [[1918]]. после завршетка рата и стварања [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], вратио се у [[Тузла|Тузлу]] с чином наредника-водника српске војске. Био је један од истакнутих руководилаца и организатора радничког покрета у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. На листи [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] изабран је, [[1920]]. године, за народног посланика. Те године је руководио штрајком рудара, који је трајао три месеца и другим штрајком рудара, који је познат као „[[Хусинска буна]]“.
Године [[1918]]. после завршетка рата и стварања [[Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], вратио се у [[Тузла|Тузлу]] с чином наредника-водника српске војске. Био је један од истакнутих руководилаца и организатора радничког покрета у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]]. На листи [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] изабран је, [[1920]]. године, за народног посланика Уставотворне скупштине. Те године је руководио штрајком рудара, који је трајао три месеца и другим штрајком рудара, који је познат као „[[Хусинска буна]]“.


После [[Обзнана|Обзнане]] је ухапшен као посланик [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. По изласку из затвора наставља рад на стварању илегалних партијских организација и синиката. После проглашења [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]], [[1929]]. године, поново је ухапшен и од [[Суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]], у [[Београд]]у, осуђен на три године робије, коју је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]].
После [[Обзнана|Обзнане]] је ухапшен као посланик [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. По изласку из затвора наставља рад на стварању илегалних партијских организација и синиката. После проглашења [[Шестојануарска диктатура|шестојануарске диктатуре]], [[1929]]. године, поново је ухапшен и од [[Суд за заштиту државе|Суда за заштиту државе]], у [[Београд]]у, осуђен на три године робије, коју је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]].
Ред 27: Ред 27:
У току [[1935]]. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Власти [[Тузла|Тузле]] су га интернирале у [[Босански Шамац]], где је остао све до [[1940]]. године.
У току [[1935]]. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. Власти [[Тузла|Тузле]] су га интернирале у [[Босански Шамац]], где је остао све до [[1940]]. године.


Почетком [[1941]]. године вратио се у Тузлу, где је живео и радио илегално. После окупације Краљевине Југославије и стварања усташке независне Државе Хрватске, ухапшен је [[14. август]]а, у стану једног рудара у Креки, и спроведен у [[логор Јасеновац]]. Стрељан је новембра [[1941]]. године.
Почетком [[1941]]. године вратио се у Тузлу, где је живео и радио илегално. После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и стварања [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], ухапшен је [[14. август]]а, у стану једног рудара у Креки, и спроведен у [[логор Јасеновац]]. Стрељан је новембра [[1941]]. године.


За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[27. новембра]] [[1953]]. године.
За [[Народни херој Југославије|народног хероја]] проглашен је [[27. новембра]] [[1953]]. године.
Ред 46: Ред 46:
[[Категорија:Југословенски комунисти]]
[[Категорија:Југословенски комунисти]]
[[Категорија:Чланови ЦК КПЈ-СКЈ]]
[[Категорија:Чланови ЦК КПЈ-СКЈ]]
[[Категорија:Народни посланици Скупштине Југославије]]
[[Категорија:Учесници Октобарске револуције]]
[[Категорија:Учесници Октобарске револуције]]
[[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]]
[[Категорија:Личности радничког покрета Југославије]]

Верзија на датум 1. октобар 2010. у 19:48

митар трифуновић учо
Датотека:Order of the National Hero-1.jpg
Деловање
Члан КПЈ од1919.
Учешће у ратовимаПрви светски рат
Октобарска револуција
Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.

Митар Трифуновић Учо (1880—1941), учесник Октобрске револуције, једна од најистакнутијих личности радничког покрета у Краљевини Југославији и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 1880. године у селу Брвнику, код Шамца.

Још у раној младости приступио је радничком покрету. С почетком Првог светског рата, мобилисан је од стране аустроугарске војске и послат на Источни фронт. После заробљавања, у Русији је пришао радницима и учествовао у Октобарској социјалистичкој револуцији. Из Русије је као добровољац отишао на Солунски фронт.

Године 1918. после завршетка рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, вратио се у Тузлу с чином наредника-водника српске војске. Био је један од истакнутих руководилаца и организатора радничког покрета у Босни и Херцеговини. На листи Комунистичке партије Југославије изабран је, 1920. године, за народног посланика Уставотворне скупштине. Те године је руководио штрајком рудара, који је трајао три месеца и другим штрајком рудара, који је познат као „Хусинска буна“.

После Обзнане је ухапшен као посланик Комунистичке партије Југославије. По изласку из затвора наставља рад на стварању илегалних партијских организација и синиката. После проглашења шестојануарске диктатуре, 1929. године, поново је ухапшен и од Суда за заштиту државе, у Београду, осуђен на три године робије, коју је издржао у Сремској Митровици.

У току 1935. године стварао је организације Независних синдиката и руководио штрајком дрводеља. Нарочито се истакао у борби против фракционаштва унутар Комунистичке партије Југославије. Власти Тузле су га интернирале у Босански Шамац, где је остао све до 1940. године.

Почетком 1941. године вратио се у Тузлу, где је живео и радио илегално. После окупације Краљевине Југославије и стварања усташке Независне Државе Хрватске, ухапшен је 14. августа, у стану једног рудара у Креки, и спроведен у логор Јасеновац. Стрељан је новембра 1941. године.

За народног хероја проглашен је 27. новембра 1953. године.

Литература

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Митар_Трифуновић_Учо&oldid=3691289”