Звоник — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 12: | Ред 12: | ||
Слика:CrkvaPranjani.jpg|Звоник уз цркву у [[Прањани]]ма |
Слика:CrkvaPranjani.jpg|Звоник уз цркву у [[Прањани]]ма |
||
Слика:CrkvaPranjaniStariZvonik.jpg|Дрвени звоник у [[Прањани]]ма |
Слика:CrkvaPranjaniStariZvonik.jpg|Дрвени звоник у [[Прањани]]ма |
||
Слика:Crkva_u_Boracu_zvonik.jpg|Необичан звоник цркве у [[Борач|Борчу]] |
Слика:Crkva_u_Boracu_zvonik.jpg|Необичан звоник цркве у [[Борач (Кнић)|Борчу]] |
||
Слика:Divos orthodox.jpg|Необарокни звоник цркве у [[Дивош]]у |
Слика:Divos orthodox.jpg|Необарокни звоник цркве у [[Дивош]]у |
||
Слика:Cetinje 01.jpg|Приморски звоник „на преслицу“ у [[Цетиње|Цетињу]] |
Слика:Cetinje 01.jpg|Приморски звоник „на преслицу“ у [[Цетиње|Цетињу]] |
Верзија на датум 25. октобар 2010. у 17:55
Звоник или звонара[1] је самостална грађевина или део грађевине (нпр. цркве) на коме се налази звоно). Ако је уз грађевину, може имати засебан улаз, или се у звоник улази из ње.
Звоник је обично висок, како би се звук звона што даље чуо, па су стога звоници често најупечатљивија обележја (енгл. landmark) старих градова. На звонику се често налази и сат. У зависности од поднебља, звоници су се правили од различитих материјала: камена, опеке или дрвета, а у новије време и од армираног бетона или челика.
На подручју Шумадије, али и другде, се уз цркве брвнаре јављају звоници од дрвета, једноставне решеткасте конструкције, са кровним покривачем најчешће од шиндре (као и саме цркве).
У јужнословенском приморју су звоници код мањих цркава најчешће на прочељу, а код великих се граде као засебне грађевине. И од овог „правила“ постоје бројни изузеци.
Слике
-
Звоник уз цркву у Прањанима
-
Дрвени звоник у Прањанима
-
Необичан звоник цркве у Борчу
-
Необарокни звоник цркве у Дивошу
-
Приморски звоник „на преслицу“ у Цетињу
-
Звоник католичке цркве у Мркоњић Граду
Извори
- ^ Илустровани речник израза у народној архитектури, Слободан Ненадовић, Просвета 2002, ISBN 86-07-01362-9, стр. 347