Вујица Решин Туцић — разлика између измена

Вујица Решин Туцић
Вујица Решин Туцић
Датум рођења	17. јул 1941.
Место рођења	Меленци; Југославија
Датум смрти	28. новембар 2009. (68 год.)
Место смрти	Нови Сад; Србија

Интерактиван преглед историје

Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 30. октобар 2010. у 18:49

Вујица Решин Туцић (17. јул 1941, Меленци - 28. новембар 2009, Нови Сад) био је српски песник, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током седамдесетих година 20. века (Нова уметничка пракса). Уређивао је часописе "Улазница" (Зрењанин), "Даље" (Сарајево) и "Тиса" (Нови Бечеј). 1977. покренуо је часопис "Адреса". Радио је најпре у библиотеци Радија Новог Сада, а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. У своје време био је познат, између осталог, и због специфичног начина интерпретације властитих песама. Због своје уметничке активности био је маргинализован у време комунистичке власти, која га је држала за анархисту. Био је осуђен на 12 година затвора због стихова као што су "Маркс/Енглез/Лењир", због којих је његова поезија проглашена непријатељском делатношћу. Од издржавања казне спасила га је интервенција Оскара Давича. Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу Традиција авангарде (Београд, 1993-95), из које јe настала уметничка група Магнет. За последњу збирку песама, “Гнездо параноје”, добио је награду “Васко Попа” за најбољу песничку књигу на српском језику 2007. године.

Објављене књиге

Јаје у челичној љусци, песме, 1970.
Сан и критика, песме, 1977.
Слово је пукло, песме, 1978.
Простак у ноћи, песме, 1979.
Реформ гротеск, песме, 1983.
Хладно чело, есеји, 1983.
Снег веје, љубав је вечна, песме, 1990.
Страхоте подземља, роман, 1991.
Стругање маште, сабрана дела, 1991.
Играч у свим правцима, избор из поезије, 2001.
Време фантома, критике, 2005.
Гнездо параноје, песме, 2007.

Спољни линкови

@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 '''Вујица Решин Туцић''' ([[17. јул]] [[1941]], [[Меленци]] - [[28. новембар]] [[2009]], [[Нови Сад]]) био је српски песник, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током седамдесетих година 20. века ([[Нова уметничка пракса]]).
 Уређивао је часописе "[[часопис Улазница|Улазница]]" ([[Зрењанин]]), "[[часопис Даље|Даље]]" ([[Сарајево]]) и "[[часопис Тиса|Тиса]]" ([[Нови Бечеј]]). 1977. покренуо је часопис "Адреса". Радио је најпре у библиотеци [[Радио Нови Сад|Радија Новог Сада]], а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. У своје време био је познат, између осталог, и због специфичног начина интерпретације властитих песама. Због своје уметничке активности био је маргинализован у време комунистичке власти, која га је држала за [[анархизам|анархисту]]. Био је осуђен на 12 година затвора због стихова као што су "Маркс/Енглез/Лењир", због којих је његова поезија проглашена непријатељском делатношћу. Од издржавања казне спасила га је интервенција [[Оскар Давичо|Оскара Давича]].
-Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу [[Традиција авангарде]] ([[Београд]], 1993-95), из које ја настала уметничка група [[уметничка група Магнет|Магнет]]. За последњу збирку песама, “Гнездо параноје”, добио је награду “Васко Попа” за најбољу песничку књигу на српском језику 2007. године.
+Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу [[Традиција авангарде]] ([[Београд]], 1993-95), из које јe настала уметничка група [[уметничка група Магнет|Магнет]]. За последњу збирку песама, “Гнездо параноје”, добио је награду “Васко Попа” за најбољу песничку књигу на српском језику 2007. године.
 ==Објављене књиге==