Збијено звездано јато — разлика између измена

| publisher=SEDS | accessdate=2008-02-26 }}</ref> и постоји још можда 10 или 20 неоткривених. <ref name="milky way">{{cite journal

| accessdate = 2006-05-27 | doi = 10.1086/170850 }}</ref> Веће галаксије, попут [[Месије 31|Андромедине галаксије]] садрже и по 500 јата. <ref>{{cite journal

| url=http://www.journals.uchicago.edu/doi/full/10.1086/323457 | doi = 10.1086/323457 }}</ref> Џиновске елиптичне галаксије попут [[Месије 87|М87]] садрже и до 10.000 збијених јата. <ref>{{cite journal

| doi=10.1086/158820 | accessdate=2008-06-23 }}</ref> Ова глобуларна јата орбитирају на великим удаљеностима око матичне галаксије, чак преко 131.000 светлосних година од средишта. <ref>{{cite journal

Свака галаксија значајније масе у [[Локална група|Локалној групи]] садржи барем неколико збијених јата у свом халоу. <ref>{{cite journal

| doi=10.1146/annurev.aa.29.090191.002551 }}</ref> Чини се да [[патуљаста галаксија Стрелац]] и [[патуљаста галаксија Велики пас]] управо дају своја глобуларна јата [[Млечни пут|Млечном путу]]. <ref>{{cite journal

Прво откривено збијено јато је [[Месије 22|М22]]. Открио га је [[Абрахам Иле]], немачки астроном, 1665. године. <ref>{{cite web

[[Вилијам Хершел]] је започео 1782. системачно посматрати небо користећи велики телескоп и успео је уочити појединачне звезде у сва 33 до тада позната глобуларна јата. Хершел је накнадно открио још 37 збијених јата. <ref>{{cite web | url = http://www.astroleague.org/al/obsclubs/herschel/h400lstn.html | title = The Herschel 400 Club Observing List in New General Catalog (NGC) Number Order. | access = [[22. август]] [[2009]] }}</ref> У свом другом издању каталога из 1789. први је употребио назив "глобуларно јато", за бољи опис ових објеката.

Број откривених збијених јата достигао је број 83 до 1915. године, 93 до 1930. године и 97 до 1947. године. До данас је познато укупно 151 збијених јата у Млечном путу, а претпоставља се да је њихов број 180 ± 20. <ref name="milky way" />

[[Харлоу Шепли]] (Harlow Shapley) је 1914. почео систематски посматрати кугласта јата. Први је одредио удаљеност до њих и открио промењиве звезде у њима. Међу откривеним промењивим звездама налазиле су се и оне типа [[цефеиде]] чиме је могао проценити њихову удаљеност. <ref>{{cite web | url=http://antwrp.gsfc.nasa.gov/debate/1920/shapley_obit.html | title='Great Debate:' Obituary of Harlow Shapley | access= [[22. август]] [[2009]] }}</ref> Резултат његовог проучавања је 40 издатих научних радова. Откривши удаљености збијених јата, Шепли је приметио да се већина њих налази у сферном облаку око Млечног пута. Преко тог сазнања открио је да се средиште Млечног пута налази у сазвежђу [[Стрелац (сазвежђе)|Стрелац]], и проценио удаљеност сунца од средишта. Накнадно је Шепли дао процену величине Млечног пута, али је при том значајно погрешио. Није знао да међузвездана прашина упија део сјаја збијених јата и при том их чини наизглед мањима. Како је удаљеност одређивао према сјају добијао је вредности такве да је већину збијених јата сместио предалеко. <ref>{{cite journal | last = Shapley | first = Harlow | year = 1918 | title = Globular Clusters and the Structure of the Galactic System | journal = Publications of the Astronomical Society of the Pacific | volume = 30 | issue = 173 | pages = 42+ | url = http://adsabs.harvard.edu/abs/1918PASP...30...42S | access = [[22. август]] [[2009]] }}</ref>

[[Хелен Сојер]], помоћница и сарадница Харлоа Шеплија, почела је 1927. класификовати кугласта јата према концентрацији звезда. Тако је најгушћа глобуларна јата означила као тип I, а најређе као тип X. Касније је класификација проширена до типа XII. Ова класификација је позната као '''Шепли-Сојерова класификација''' по концентрисаности. <ref name="Hogg1965">{{cite journal

Збијена јата се састоје углавном од старих звезда с мало метала (у астрономији је то било који елемент тежи од хелијума). Звезде с мало метала се називају [[Популација II]]. Концентрација звезда у збијеним јатима је око 0.4 звезде по кубном [[парсек|парсеку]]. Концентрација у средиштима збијених јата може бити и до 1000 звезда по кубном парсеку. <ref>{{cite web

Верује се да нека збијена јата с веома густим језгрима садрже црне рупе. Према посматрањима Хабловог телескопа, чини се да збијено јато [[Месије 15]] у свом средишту скрива [[црна рупа|црну рупу]] 4000 пута веће масе од [[Сунце|Сунца]]. У кугластом јату [[Mayall II]] у галаксији [[Месије 31|Андромеда]] вероватно се налази црна рупа масе 20.000 веће од Сунчеве. <ref>{{cite news

| accessdate=2006-05-25 }}</ref> [[Икс зраци]] и радио-таласи који долазе из јата су сличног интензитета који емитује и црна рупа средњих димензија. <ref>{{cite news

Збијена јата садрже и друге егзотичне објекте попут, [[пулсар|пулсара]] и [[двојна звезда|двојних звезди]] мале масе које су извор икс зрака. Звезде ''плаве луталице'' настају када две звезде сударе и споје. Звезда која тада настане има већу температуру него звезде с сличним сјајем. <ref name="leonard">{{cite journal

[[Слика:M3 color magnitude diagram.jpg|мини|rightдесно|300п|ХР дијаграм кугластог јата [[Месије 3|М3]]. Приметан је карактеристичан прелом криве код звезда магнитуде + 19 где звезде прелазе у напредније еволуционе стадијуме]]

[[ХР дијаграм]] збијених јата је график настао уцртавањем великог узорка звезда из збијених јата према апсолутном сјају и Б-В колор-индексу. Б-В индекс је разлика у сјају звезде у плавом и видљивом (зелено-жутом) светлу. Већи позитивни индекс значи да је температура звезде мања, а већи негативни индекс да је температура већа. <ref>{{cite web | title = Diagramma Hertzsprung-Russel | url = http://astrolink.mclink.it/hr.htm | access = [[22. август]] [[2009]] }}</ref><ref>{{cite book | author=A. Braccesi | title=Dalle stelle all'universo | publisher=Zanichelli editore | year= 2000 | id=ISBN 88-08-09655-6.}}</ref>

Све звезде у збијеним јатима су отприлике на једнакој удаљености од нас тако да се свим звездама [[привидни сјај]] разликује од [[апсолутни сјај|апослутног сјаја]] за једнак износ. Тачност ове тврдње је проверена поређењем блиских промењивих звезда типа [[RR Lyrae]] или [[цефеиде|цефеида]] у диску Галаксије са оним у збијеним јатима. <ref>{{cite journal

Када звезде настану оне почну гравитационо утицати једна на другу. Резултат тога је стално мењање брзина звезда у јату. Због тих интеракција настанак планета у кугластом јату је мало вероватан. Ипак, планетарни истем је откривен око пулсара PSR B1620−26 у глобуларном јату [[Месије 4|М4]]. <ref>{{cite journal