Привреда Финске — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 14. децембар 2010. у 13:09

Привреда Финске

Други светски рат је оставио Финску са огромним економским проблемима укључујући високу инфлацију, незапосленост и неповољан трговински биланс. Од тада индустријски сектор се ширио до шездесетих година прошлог вијека више особа је запослено у индустрији него у оба сектора пољопривреди и шумарству, трговинска равнотежа се побољшала. Осим јавних установа, индустрија и бизнис су приватизовани. Влада, дакако, контролише економију низом прописа. Национални буџет 1998. предвиђао је 41,3 милијарди долара буџетских прихода и 43,1 милијарди долара расхода. Бруто домаћи производ (БДП) је порастао у 2000. г. на 121,5 милијарди долара.

Пољопривреда

Фармерство је углавном ограничено на плодне приобалне регионе и свега 7% подручја Финске је под пољопривредним културама. Већина фарми су мање од 20 хектара, мање од 20% фарми упошљава плаћене раднике. У 2001. години усеви су били јечам, зоб и пшеница (3,9 мил. метр. тона), и коренасто поврће као кромпир и шећерна репа (816.000 метр. тона). Живина је укључивала 6 милиона комада перади, 1,1 милион стоке, 1,3 милиона свиња, 106.600 оваца. Финска има 414.000 припитомљених собова. Око 60% шума у финској је у приватном власништву. Централна влада контролише ¼ и корпорације и општине поседују већи део. Неких 54,3 милиона m³ шума је посечено 2000. г. Улов рибе у 1997. је био 196.513 метр. тона. Више од 1/3 рибе потиче из унутрашњих вода.

Индустрија

Дрвна маса, папир дрвопрерађивачка индустрија представља значајан сегмент финске индустрије. Раних деведесетих је произвођено око 1,3 милиона метр. тона хартије годишње. Производња осталих папирних и дрвних производа укупно износи 7,9 милиона m³ годишње. Финска поседује индустрију тешких машина, метала, бродова, штампарског материјала, електро индустрију, индустрију хране и пића, текстилну индустрију, индустрију одеће, хемикалија, керамике и стакла.

Финска је значајан извор бакра (произ. 11.600 метр. тона 2000. г.), цинка, сребра (24 метр. тоне), хром, никл и злато се такође ископавају. Папир, дрвна маса и дрвни производи чине 40% год. Финског извоза. Увоз укључује бензин, хемикалије, машине, транспортну опрему, гвожђе, челичне производе, храну и текстил. Значајна трговина се води са Немачком, УК, Шведском, и другим земљама ЕУ. 2000. г. увоз је био 32,6 милијарди долара, а извоз 44,5 милијарди долара. Финска је члан слободне трговинске уније од 1961., а јануара 1995. придружила се ЕУ. Радна снага броји 2,6 милиона људи 2000. г. Раднике заступају радничке уније груписане у две велике федерације: Централна организација и Конфедерација плаћених радника.

Види још

Финска

Спољашње везе

www.oecd.org/finland

*

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 == Пољопривреда ==
-Фармерство је углавном ограничено на плодне приобалне регионе и свега 7% подручја Финске је под пољопривредним културама. Већина фарми су мање од 20 хектара, мање од 20% фарми упошљава плаћене раднике. У 2001. години усеви су били [[јечам]], [[зоб]] и [[пшеница]] (3,9 мил.метр. тона), и коренасто [[поврће]] као [[кромпир]] и [[шећерна репа]] (816.000 метр.тона). Живина је укључивала 6 милиона комада перади, 1,1 милион стоке, 1,3 милиона свиња, 106.600 оваца. Финска има 414.000 припитомљених собова.
+Фармерство је углавном ограничено на плодне приобалне регионе и свега 7% подручја Финске је под пољопривредним културама. Већина фарми су мање од 20 хектара, мање од 20% фарми упошљава плаћене раднике. У 2001. години усеви су били [[јечам]], [[зоб]] и [[пшеница]] (3,9 мил. метр. тона), и коренасто [[поврће]] као [[кромпир]] и [[шећерна репа]] (816.000 метр. тона). Живина је укључивала 6 милиона комада перади, 1,1 милион стоке, 1,3 милиона свиња, 106.600 оваца. Финска има 414.000 припитомљених собова.
 Око 60% шума у финској је у приватном власништву. Централна влада контролише ¼ и корпорације и општине поседују већи део. Неких 54,3 милиона -{m}-³ шума је посечено 2000. г. Улов рибе у 1997. је био 196.513 метр. тона. Више од 1/3 рибе потиче из унутрашњих вода.
@@ Ред 12: / Ред 12: @@
 Дрвна маса, папир дрвопрерађивачка индустрија представља значајан сегмент финске индустрије. Раних деведесетих је произвођено око 1,3 милиона метр. тона хартије годишње. Производња осталих папирних и дрвних производа укупно износи 7,9 милиона m³ годишње. Финска поседује индустрију тешких машина, метала, бродова, штампарског материјала, електро индустрију, индустрију хране и пића, текстилну индустрију, индустрију одеће, хемикалија, керамике и стакла.
-Финска је значајан извор бакра (произ. 11.600 метр.тона 2000.г.), цинка, сребра (24 метр.тоне), хром, никл и злато се такође ископавају.
+Финска је значајан извор бакра (произ. 11.600 метр. тона 2000. г.), цинка, сребра (24 метр. тоне), хром, никл и злато се такође ископавају.
 Папир, дрвна маса и дрвни производи чине 40% год. Финског извоза. Увоз укључује бензин, хемикалије, машине, транспортну опрему, гвожђе, челичне производе, храну и текстил. Значајна трговина се води са Немачком, УК, Шведском, и другим земљама ЕУ. 2000. г. увоз је био 32,6 милијарди долара, а извоз 44,5 милијарди долара. Финска је члан слободне трговинске уније од 1961., а јануара [[1995]]. придружила се ЕУ.
-Радна снага броји 2,6 милиона људи 2000.г. Раднике заступају радничке уније груписане у две велике федерације: Централна организација и Конфедерација плаћених радника.
+Радна снага броји 2,6 милиона људи 2000. г. Раднике заступају радничке уније груписане у две велике федерације: Централна организација и Конфедерација плаћених радника.
 == Види још ==