Biosinteza — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Biosinteza''' (''biogeneza'') je [[katalizator|enzimski-katalisan]] proces u [[ćelija (biologija)|ćelijama]] živih [[organizam]]a kojim se supstrat konvertuje u kompleksnije proizvode.<ref name="AlbertsMolecularBiology4th">{{AlbertsMolecularBiology4th}}</ref> Procesi biosinteze se često sastoje od nekoliko enzimatskih stepena u kojima se proizvod jednog stepena koristi kao supstrat u sledećem stepenu. Primeri takvih multi-stepenih biosintetičkih puteva su proizvodnja [[aminokiselina]], [[masna kiselina|masnih kiselina]], i [[prirodni proizvod|prirodnih proizvoda]].<ref>{{Cite book|author=Jones, Russell Celyn; Buchanan, Bob B.; Gruissem, Wilhelm |title=Biochemistry & molecular biology of plants |publisher=American Society of Plant Physiologists |location=Rockville, Md |year=2000 |pages=371–2 |isbn=0-943088-39-9}}</ref><ref name="VoetBiochemistry3rd">{{VoetBiochemistry3rd}}</ref> Biosinteza igra važnu ulogu u svim ćelijama. Skup mnogobrojnih specijalizovanih [[Metabolizam|metaboličkih]] puteva sačinjava opšti metabolizam. |
'''Biosinteza''' (''biogeneza'') je [[katalizator|enzimski-katalisan]] proces u [[ćelija (biologija)|ćelijama]] živih [[organizam]]a kojim se supstrat konvertuje u kompleksnije proizvode.<ref name="AlbertsMolecularBiology4th">{{AlbertsMolecularBiology4th}}</ref> Procesi biosinteze se često sastoje od nekoliko enzimatskih stepena u kojima se proizvod jednog stepena koristi kao supstrat u sledećem stepenu. Primeri takvih multi-stepenih biosintetičkih puteva su proizvodnja [[aminokiselina]], [[masna kiselina|masnih kiselina]], i [[prirodni proizvod|prirodnih proizvoda]].<ref>{{Cite book|author=Jones, Russell Celyn; Buchanan, Bob B.; Gruissem, Wilhelm |title=Biochemistry & molecular biology of plants |publisher=American Society of Plant Physiologists |location=Rockville, Md |year=2000 |pages=371–2 |isbn=0-943088-39-9}}</ref><ref name="VoetBiochemistry3rd">{{VoetBiochemistry3rd}}</ref> Biosinteza igra važnu ulogu u svim ćelijama. Skup mnogobrojnih specijalizovanih [[Metabolizam|metaboličkih]] puteva sačinjava opšti metabolizam. |
||
Preduslovi za biosintezu su prisustvo prekursorskih jedinjenja, hemijske energije (na primer u obliku ATP molekula), i katalitičkih enzima. U zavisnosti od tipa reakcije niz drugih preduslova može da bude neophodan, na primer redukcioni ekvivalenti (NADH, NADPH). |
|||
== Vidi još == |
== Vidi još == |
||
* [[Biosinteza pirimidina]] |
* [[Biosinteza pirimidina]] |
||
* [[ |
* [[Alkaloid]] |
||
==Literatura== |
==Literatura== |
||
Верзија на датум 24. децембар 2010. у 07:52
Biosinteza (biogeneza) je enzimski-katalisan proces u ćelijama živih organizama kojim se supstrat konvertuje u kompleksnije proizvode.[1] Procesi biosinteze se često sastoje od nekoliko enzimatskih stepena u kojima se proizvod jednog stepena koristi kao supstrat u sledećem stepenu. Primeri takvih multi-stepenih biosintetičkih puteva su proizvodnja aminokiselina, masnih kiselina, i prirodnih proizvoda.[2][3] Biosinteza igra važnu ulogu u svim ćelijama. Skup mnogobrojnih specijalizovanih metaboličkih puteva sačinjava opšti metabolizam.
Preduslovi za biosintezu su prisustvo prekursorskih jedinjenja, hemijske energije (na primer u obliku ATP molekula), i katalitičkih enzima. U zavisnosti od tipa reakcije niz drugih preduslova može da bude neophodan, na primer redukcioni ekvivalenti (NADH, NADPH).
Vidi još
Literatura
- ^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181.
- ^ Jones, Russell Celyn; Buchanan, Bob B.; Gruissem, Wilhelm (2000). Biochemistry & molecular biology of plants. Rockville, Md: American Society of Plant Physiologists. стр. 371—2. ISBN 0-943088-39-9.
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.