Димитрије Данић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
'''Димитрије Данић''' рођен је 1862. у [[Београд|Београду]], а умро је 1932. године. У Јени је докторирао 1885. године, са титулом доктора [[Филозофија|филозофије]]. Тема доктората је била ''Конформно пресликавање елиптичног параболида на раван''. Године 1885. одлучено је да као професор за вишу [[Математика|математику]] остане Димитрије Нешић, а за наставника новоосноване катедре за нижу математику расписан је конкурс на који су се пријавила четири кандидата. Веће [[ПМФ|Природно-математичког]] одсека предложило је првог дотора математичких наука код нас Димитрија Данића, али га Академски савет [[Велика школa|Велике школе]] није изабрао. Ипак га је [[Државне институције у СиЦГ|Министарство]] просвете поставило у звање хонорарног професора 1876. године. Као приправници у настави су помагали Петар Вукићевић и Ђорђе Петровић, који су 1887. године завршили са одличним успехом Природно-математички одсек Велике школе. Обојица су ускоро отишли на специјализацију. Ђорђе Петровић докторира 1893. у [[Беч|Бечу]], а Петар Вукићевић у [[Берлин|Берлину]] 1894. године. Године 1877. поново је расписан конкурс са професора ниже математике. Од пријављена три кандидата, међу којима је био и Димитрије Данић, изабран је Богдан Гавриловић. Димитрије Данић је касније предавао математику на Војној академији и био је писац познатих уџбеника.
{{сређивање}}
'''Димитрије Данић''' рођен је 1862. у [[Београд|Београду]], а умро је 1932. године. У Јени је докторирао 1885. године, са титулом доктора [[Филозофија|филозофије]]. Тема доктората је била ''Конформно пресликавање елиптичног параболида на раван''. Године 1885. одлучено је да као професор за вишу [[Математика|математику]] остане Димитрије Нешић, а за наставника новоосноване катедре за нижу математику расписан је конкурс на који су се пријавила четири кандидата. Веће Природно-математичког одсека предложило је првог дотора математичких наука код нас Димитрија Данића, али га Академски савет Велике школе није изабрао. Ипак га је [[Државне институције у СиЦГ|Министарство]] просвете поставило у звање хонорарног професора 1876. године. Као приправници у настави су помагали Петар Вукићевић и Ђорђе Петровић, који су 1887. године завршили са одличним успехом Природно-математички одсек Велике школе. Обојица су ускоро отишли на специјализацију. Ђорђе Петровић докторира 1893. у [[Беч|Бечу]], а Петар Вукићевић у [[Берлин|Берлину]] 1894. године. Године 1877. поново је расписан конкурс са професора ниже математике. Од пријављена три кандидата, међу којима је био и Димитрије Данић, изабран је Богдан Гавриловић. Димитрије Данић је касније предавао математику на Војној академији и био је писац познатих уџбеника.


[[Категорија:Математика]]
[[Категорија:Математика]]

Верзија на датум 28. мај 2006. у 22:53

Димитрије Данић рођен је 1862. у Београду, а умро је 1932. године. У Јени је докторирао 1885. године, са титулом доктора филозофије. Тема доктората је била Конформно пресликавање елиптичног параболида на раван. Године 1885. одлучено је да као професор за вишу математику остане Димитрије Нешић, а за наставника новоосноване катедре за нижу математику расписан је конкурс на који су се пријавила четири кандидата. Веће Природно-математичког одсека предложило је првог дотора математичких наука код нас Димитрија Данића, али га Академски савет Велике школе није изабрао. Ипак га је Министарство просвете поставило у звање хонорарног професора 1876. године. Као приправници у настави су помагали Петар Вукићевић и Ђорђе Петровић, који су 1887. године завршили са одличним успехом Природно-математички одсек Велике школе. Обојица су ускоро отишли на специјализацију. Ђорђе Петровић докторира 1893. у Бечу, а Петар Вукићевић у Берлину 1894. године. Године 1877. поново је расписан конкурс са професора ниже математике. Од пријављена три кандидата, међу којима је био и Димитрије Данић, изабран је Богдан Гавриловић. Димитрије Данић је касније предавао математику на Војној академији и био је писац познатих уџбеника.