Врњачка Бања — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 8. јануар 2011. у 21:09

Врњачка Бања је градско насеље у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Она је и највећа бања у Србији. Према попису из 2002. било је 9.877 становника (према попису из 1991. било је 9.812 становника).

Врњачка Бања

Мото: нема

Број становника (2002.)
у граду
у општини

9.912
26.445

Број становника (1991.)

9.543

Основан

1868. године

Географска ширина
Географска дужина

43°35′ СГШ
20°55′ ИГД

Надморска висина

од 220 до преко 300 m

Позивни број

036

Поштански код

36210

Регистарске таблице

VB

Председник Општине

Зоран Сеизовић

Интернет страница града

Географија

Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији у Рашком округу. Удаљена је око 200 km од Београда, 25 km од Краљева и 7 km од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 m) и Западне Мораве

Клима

Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,5°C, а средња летња 20°C.

Демографија

У насељу Врњачка Бања живи 7.996 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,0 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 3.703 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,67.

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа примећен је пораст у броју становника.

Етнички састав према попису из 2002.‍^[1]

Срби	9.459	95,76%
Црногорци	79	0,79%
Југословени	46	0,46%
Македонци	20	0,20%
Хрвати	19	0,19%
Мађари	15	0,15%
Роми	14	0,14%
Руси	6	0,06%
Бугари	6	0,06%
остали	8	0,08%
непознато	145	1,46%

Графикон промене броја становника у току 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	2.355
1953.	3.158
1961.	4.971
1971.	6.520
1981.	9.699
1991.	9.812	9.568
2002.	9.877	10.273

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	58	60
80+	93	120
75—79	122	208
70—74	244	307
65—69	337	362
60—64	280	363
55—59	184	290
50—54	318	404
45—49	410	412
40—44	340	405
35—39	306	335
30—34	255	298
25—29	272	318
20—24	349	293
15—19	306	303
10—14	308	311
5—9	251	230
0—4	204	221
Просек :	40,0	42,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	807	1.017	1.677	2.302	3.412	3.436	3.703

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	917	1.014	665	758	232	89	23	1	2	2	2,67

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.874	1.044	2.521	154	126	29
Женски	4.478	895	2.537	725	299	22
УКУПНО	8.352	1.939	5.058	879	425	51

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.670	30	0	0	487
Женски	1.595	19	0	0	309
УКУПНО	3.265	49	0	0	796
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	28	76	217	172	114
Женски	17	31	280	212	50
УКУПНО	45	107	497	384	164
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	19	103	109	55	94
Женски	19	76	94	116	259
УКУПНО	38	179	203	171	353
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	84	0	0	82
Женски	58	0	0	55
УКУПНО	142	0	0	137

Минералне воде

У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се две флаширају као стона минерална вода (Вода Врњци са извора Топла вода и Врњачко врело).

Врњачке минералне воде се примењују код лечења:

шећерних болести
стање после прележене заразне жутице
хроничног запаљења црева и желуца
болест жучне кесе и жучних путева
чира у желуцу и дванаестопалачном цреву
болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокрачних путева и других болести.

Историја

Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до IV века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.

Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану.

Важније године

Врњачка Бања

Врњачка Бања на карти Србије

1833. - Територије на којој се налази Врњачка Бања припојене Кнежевини Србији
1834. - Завршена градња храма Рождества Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
1835. - Сигисмунд Аугуст Волфганг барон Хердер извршио прву анализу врњачке топле минералне воде
1868. (1. јула по старом календару) - У Крушевцу основано Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима
Јул 1869. - Званично отворена прва сезона у Врњачкој Бањи
1875. - Сима Лозанић извршио прву потпуну анализу врњачке минералне воде
1883. - Врњачка Бања од Основателног фундаторског друштва кисело-вруће воде у Врњцима прешла под ингеренцију државе
1885. - Одређене прве границе бањског рејона
1892. - Генерал Јован Белимарковић изградио први водовод у Врњачкој Бањи
1905. - Набављена прва парна машина за производњу електричне енергије
1910. - Први воз прошао је кроз железничку станицу у Врњцима на прузи Сталаћ-Пожега
9. новембар 1915. - Аустроугарска војска окупирала Врњачку Бању
19. октобар 1918. (стари календар) - Ослобођена Врњачка Бања
1929. - Изграђена модерна електрична централа
30. децембар 1933. - У Београду основано Друштво пријатеља Врњачке Бање
17. новембар 1941. - Почела са радом Самоуправна реална гимназија
14. октобар 1944. - Ослобођена Врњачка Бања од немачких окупатора
1955. - Врњачка Бања припала Срезу Краљево
1962. - Поново отворена гимназија у Врњачкој Бањи

Привреда

Главна привредна грана у Врњачкој Бањи је туризам. Међутим сем туризма за привреду Врњачке Бање битна су предузећа:

Агенција Крагуљац – инсталација и сервис рачунара, обука корисника, израда и одржавање сајтова, програмирање
Артињан - Предузеће за прераду дрвета
Аутопревоз Врњачка Бања - Аутобуска фирма која има линије ка многим дестинацијама у Србији и иностранству
Балинт - предузеће за производњу и промет опреме за паковање и прераду хране
Бели Бор - предузеће за производњу и прераду дрвета
Бобан Комерц - предузеће за трговину прехрамбеним производима
Вода Врњци - предузеће за флаширање минералне воде којеје са експлоатацијом минералне воде почело 1970. године.
Декор стил-радионица за израду металне галантерије
Децо д. о. о. - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење електро инсталација
Издавачка кућа ПРОЛОГ - објављује хришћански литературу као и репринте старих мапа
Модна кућа Елегант
Интерклима - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење грађевинских, термо, електро, гасних и хидротехничких инсталација, уређаја и постројења
Металотитан - произвођач опреме од киселоотпорних, ватроотпорних прохрона и титана
Модна кућа Тодор
Уникат - пројектовање и производња уникатног намештаја од дрвета

Политика

Скупштина општине
- Председник СО: Zoran Seizovic
- Заменик председника СО: Светлана Јанковић Митевски
- Секретар: Славиша Пауновић
- Одборници:
  - За Европску Врњачку Бању (ДС, Г 17, СПО) 10
  - ДСС - 2
  - ГГ Драган Стевановић 1
  - Напредна Странка 4
  - Нова Србија 3
  - Јединствена Србија 2
  - ГГ Раде Симић 2
  - Покрет социјалиста 1
Председник општине: Зоран Сеизовић (Демократска странка)
Заменик председника општине: Војислав Вујић (Јединствена Србија)

Познати Врњчани

Др Душан Радић, књижевник и лекар
Јован Миодраговић, дечји писац
Миодраг Б. Протић, сликар и ликовни теоретичар и критичар,
др Владета Вуковић, књижевник, професор и академик
Игор Гочанин, прослављени ватерполиста, освајач златне олимпијске медаље

Спорт

Спорт у Врњачкој Бањи је солидно развијен. Спортско рекреациони центар "Рај" са три фудбалска терена и атлетском стазом је најзначајнији спортски објекат у Врњачкој Бањи. Сем њега у бањи се налази још и Стадион малих спортова "Коцка" на коме се може играти кошарка, мали фудбал и рукомет. У месту постоји неколико затворених базена који се налазе у склопу хотела, док је у току лета отворен Олимпијски базен. У средишту парка се налазе и два тениска терена на шљаци. Одбојка се може играти у фискултурној сали Гимназије Врњачка Бања.

Спортски клубови

боксерски клуб
рукометни клуб "Гоч"
стонотениски клуб "Гоч"
фудбалски клуб "Гоч Вода Врњци"
фудбалски клуб "Volley"
фудбалски клуб "Врњачка Бања"
пливачко-ватреполо клуб "Гоч Бели Извор"
кошаркашки клуб "Гоч Аутопревоз"
школа кошарке "Баскет"
тениски клуб "Гоч"
бодибилдинг клуб "Звезда"
шаховски клуб "Липова"
шаховски клуб "Гоч"
карате клуб "Гоч"
Теквондо Клуб

Галерија слика

Датотека:P1021297.JPG
Датотека:P1021301.JPG
Огласна табла у центру града. Сваки дан се постављају нове културне информације током лета.

Огласна табла у центру града. Сваки дан се постављају нове културне информације током лета.
Стационар „Купатило“ (лево) и извор топле минералне воде (десно).

Стационар „Купатило“ (лево) и извор топле минералне воде (десно).
Споменик народном хероју Миодрагу Чајетинцу Чајки

Референце

^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Званична презентација (језик: српски)
Презентација Врњачког Карневала (језик: српски)
Презентација општине Врњачка Бања (језик: српски)
Презентација Специјалне болнице Меркур

Мапе

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:43_37_00_N_20_54_00_E
{{#coordinates:}}: invalid latitude

[1] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

@@ Ред 40: / Ред 40: @@
 |----
 | Регистарске таблице
-| -{KV}-
+| -{VB}-
 |----
 | Председник Општине