Фетва

Фатва (арапски: فتوى‎) значи саветовање, које се врши са експертом за исламско право - шарију. То су углавном муфтије. Код Шиита фатву врше високи чланови верске хијерархије нпр. ајатоласи.

Саветовање може да потврди или опвргне правила која важе у животу појединца (законски стан, наследство) или у вери (канонско право).

Фатва спада у подручје теологије и мора се позивати на одређену тачку шеријата.

Одлуке достојанственика које нису обавезне за спровођење западају током муфтијине самрти. Фатви која осуђује на смрт, не мора да следи одмах извршење казне ако се осуда не темељи на тачним и врло конкретним верским чињеницама.

Код сунита фатва има знатно мању тежину него код шиита - схвата се као мишљење и није пресудна.

Фатву може да покрене појединац или судија који на грађанском суду не може да изврши правду. Фатва сунита није важећа за шиите и обратно.

Сродно фатви у католичкој цркви је папска була, једна пресудна була је упућена у Цариград 1054.

Види још

• Фик