Скупштина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 5. фебруар 2011. у 00:56

Скупштина, парламент или народно представништво је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим политичким системима.

У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина грађанске револуције и као један од темеља демократије и грађанске државе.

Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од ријечи parlare, што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландски Алтинг основан 930. године.

Код Словена, почеци скупштинског живота сежу у прошлост, када су на народним саборима представници народа (обично „виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.

Парламент се историјски развио у Енглеској, а првобитна намена му је била у домену одређивања висине пореза, да би се потом опсег одлучивања проширио на суд и, коначно, законодавство.

Скупштина може бити једнодомна, дводомна или из више домова (ретко), а у данашњем политичком животу, у унитарним државама, доњи дом је обично јачи, док су у федералним једнаки (горњи дом је обично дом федералних јединица).

Врсте скупштина у Србији

Постоје три врсте скупштина у Србији: локалне скупштине, тј. скупштине јединица локалне самоуправе (општина, градова и Града Београда) и њихових саставних делова (тј. скупштине градских општина), скупштине аутономних покрајина и Народна скупштина Републике Србије.

Чланови локалних скупштина називају се одборници, чланови Скупштине Аутономне Покрајине Војводине су посланици, а чланови Народне скупштине Републике Србије - народни посланици.

Називи за парламенте у свету

Пољска - Сејм
Чешка Република - Парламент Чешке Републике (кога чине Посланички дом и Сенат)
Македонија - Собрање
Исланд - Алтинг
Норвешка - Стортинг
Данска - Фолкетинг
Шведска - Риксдаг
Израел - Кнесет
Украјина - Рада
Иран - Меџлис
Шпанија - Кортес
САД - Конгрес
Русија - Државна дума
Хрватска - Хрватски сабор
Финска - Едускунта
Албанија - Кувенди

Види још

Овај чланак везан за политику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 [[Слика:Form of government parliamentary.png|мини|300п|Државе са парламентарним системом у свету - црвена боја означава парламентарне монархије, наранџаста парламентарне републике, а зелена посебан систем у коме је председник подређен скупштини]]
-'''Скупштина''' ('''парламент''' или '''народно представништво''') је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим [[Политички систем|политичким системима]].
+'''Скупштина''', '''парламент''' или '''народно представништво''' је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у савременим [[Политички систем|политичким системима]].
 У данашњем облику, настала је тек два-три века уназад као једна од најважнијих тековина [[Грађанска револуција|грађанске револуције]] и као један од темеља [[Демократија|демократије]] и [[Грађанска држава|грађанске државе]].
-Реч „скупштина“ потиче од глагола „скупљати“, а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив „парламент“ потиче од ријечи ''-{parlare}-'', што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландски [[Алтинг]] основан [[930]]. године.
+Реч ''„скупштина“'' потиче од глагола ''„скупљати“'', а означава место на коме се скупљају представници народа. Страни назив ''„парламент“'' потиче од ријечи ''-{parlare}-'', што значи говорити, расправљати. Најстарији парламент је исландски [[Алтинг]] основан [[930]]. године.
-Код [[Словени|Словена]], почеци скупштинског живота сежу у [[прошлост]], када су на народним [[сабор]]има представници народа (обично „виђенији“ људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.
+Код [[Словени|Словена]], почеци скупштинског живота сежу у [[прошлост]], када су на народним [[сабор]]има представници народа (обично ''„виђенији“'' људи или управници области), на позив владара, расправљали о најважнијим државним питањима.
 Парламент се историјски развио у [[Енглеска|Енглеској]], а првобитна намена му је била у домену одређивања висине [[порез]]а, да би се потом опсег одлучивања проширио на [[суд]] и, коначно, [[законодавство]].
@@ Ред 16: / Ред 16: @@
 == Врсте скупштина у Србији ==
-Постоје три врсте скупштина у Србији: [[Скупштина општине|локалне скупштине]], тј. скупштине јединица локалне самоуправе (општина, градова и града Београда) и њихових саставних делова (тј. скупштине градских општина), скупштине аутономних покрајина и [[Народна скупштина Републике Србије]].
+Постоје три врсте скупштина у Србији: [[Скупштина општине|локалне скупштине]], тј. скупштине јединица локалне самоуправе (општина, градова и [[Град Београд|Града Београда]]) и њихових саставних делова (тј. скупштине градских општина), скупштине аутономних покрајина и [[Народна скупштина Републике Србије]].
 Чланови локалних скупштина називају се ''одборници'', чланови Скупштине Аутономне Покрајине Војводине су ''посланици'', а чланови Народне скупштине Републике Србије - ''народни посланици''.
@@ Ред 34: / Ред 34: @@
 * [[Шпанија]] - Кортес
 * [[САД]] - [[Конгрес САД|Конгрес]]
-* [[Русија]] - [[Државна дума Русије|Државна дума]]
+* [[Русија]] - [[Државна дума]]
 * [[Хрватска]] - [[Хрватски сабор]]
 * [[Финска]] - [[Едускунта]]