Рзав — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
3 бајта уклоњена ,  пре 9 година
м
нема резимеа измене
м
'''Рзав''' је [[река]] у [[Република Српска|Републици Српској]], [[Босна и Херцеговина]], са много [[клисура]] и [[кањон]]а, настаје на подручју националног парка [[Тара]] спајањем [[Бели Рзав|Белог]] и [[Црни Рзав|Црног Рзава]] код села [[Доње Вардиште]], на свом путу до коначног одредишта - ушћа у [[Дрина|Дрину]] које се налази у [[Вишеград]]у. Пролази кроз изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили [[Аустрија]]нци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.
 
Пре 22004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, [[Добрун]]а и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.
 
Река Рзав тече и поред [[Добрун]]а, старог средњевековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од [[Медитеран]]а до централног [[Балкан]]а. У другој половини [[14. век]]а саграђен је [[манастир Добрун]] који и данас постоји. Специфичан је по [[фреска]]ма из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из [[13. век]]а.
122

измене

Мени за навигацију