Референдум о независности Босне и Херцеговине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 20. фебруар 2011. у 14:33

Референдум о независности Босне и Херцеговине од СФРЈ одржан је 29. фебруара и 1. марта 1992. године.

Након што су Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ 1991. године, скупштина Босне и Херцеговине је 15. октобра 1991. донијела „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином одлучено је да се повуку представници БиХ из рада савезних органа док се не постигне договор између свих република које сачињавају Југославију. На то су пристали представници СДА и ХДЗ, док су представници СДС одбили да дјелују по донесеном акту. У марту 1992. године донесена је одлука о одржавању референдума о независности од СФРЈ. Ова одлука је донесена након што је већина српских чланова скупштине протестно напустила сједницу. Ти чланови су позвали српске грађане да бојкотују референдум.

Велика већина Срба је бојкотовала референдум, те је излазност била 63,7% грађана БиХ, од чега је 92,7% гласало за независност. Недуго након тога скупштина је прогласила независност.

'

Види још

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 Велика већина [[Срби|Срба]] је [[бојкот]]овала [[референдум]], те је излазност била 63,7% грађана [[БиХ]], од чега је 92,7% гласало за [[независност]]. Недуго након тога скупштина је прогласила независност.
+''''
-==Нереди==
-{{Главни|Рат у Босни и Херцеговини}}
-На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник [[Зелене беретке|Зелених беретки]] Рамиз Делалић је пуцао на српску свадбену поворку на [[Башчаршија|Башчаршији]] и при том убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким босанскохерцеговачким градовима ([[Шамац]], [[Дервента]], [[Оџак]]). [[Муслимани (националност)|Муслимани]] су контролисали центар [[Сарајева|Сарајева]], док су [[Срби]] контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, [[Радован Караџић]] и [[Алија Изетбеговић]] су [[3. март]]а одржали састанак у штабу [[ЈНА]] у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА [[Милутин Кукањац|Милутина Кукањца]]. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по већини босанских градова и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је [[рат у Босни и Херцеговини]], који је као коначан исход, након [[Дејтонски споразум|Дејтонског споразума]], имао данашњу независну Републику Босну и Херцеговину, са двама ентитетима - [[Република Српска|Републиком Српском]] и [[ФБиХ|Федерацијом Босне и Херцеговине]].
 ==Види још==