Пређи на садржај

Клизиште — разлика између измена

м
r2.6.4) (Робот мења: ca:Esllavissada; козметичке промене
м (r2.7.1) (Бот Додаје: ko:산사태)
м (r2.6.4) (Робот мења: ca:Esllavissada; козметичке промене)
У старијој литератури на српском језику за клизиште се често користио и израз "урвина", која се у суштини односи на појаву [[одрон]]а, а не клизишта.
 
== Генеза ==
[[Слика:LS-usgs.gif|десно|мини|300п|Ова компјутерска симулација приказује кретање дубоког клизишта шкољкастог типа у Сан Матео округу. Почетак клижења је забележен неколико дана после новогодишње олује 1997. када се на отворила велика пукотина при врху на месту ожиљка и створило истрбушење изнад ножице клизишта. Кретање се наставило просечном брзином од неколико метара на дан, при чему се узбрдни део све више спуштао, пробио потпорни зид, и створио дубоку депресију у горњем делу. Истовремено ножица је наклизала преко пута. Преко 250000 тона стенског материјала је покренуто овим клизањем.]]
Клизишта су одраз неравнотеже (нестабилности) у тлу. Као што свако тело тежи да из стања лабилне равнотеже пређе у стање стабилне равнотеже, тако и клизиште клижењем наниже тежи да заузме равнотежни положај односно да пређе у стање стабилне равнотеже. Услови за настанак и развој клизишта су:
* геолошки (повољан литолошки састав, слојевитост, степен литификације, пукотине);
* геоморфолошки (нагиб падине, дужина површине клизања);
* хидрогеолошки (ниво и режим подземних вода);
* климатски и метеоролошки (количина падавина, нагло топљење снега);
* вегетациони;
* антропогени утицаји (засецање ножице падине при грађевинским радовима, натапање земљишта отпадним водама, насипање материјала на падинама, сеча шума);
* други утицаји ([[земљотрес]], подлокавање ножице клизишта, утицај промене нивоа акумулације, вибрације услед саобраћаја и др).
 
== Елементи клизишта ==
Елементи клизишта су:
* Ожиљци - маркантна скоковита обележја:
** Чеони,
** Бочни,
** Секундарни;
* Клизна површина - површина по којој се одвија кретање тела клизишта;
* Тело - покренути материјал;
Клизиште може имати све елементе јасно дефинисане и као такве препознатљиве на терену или неки од елемената могу бити непотпуно изражени и/или делом замаскирани (нпр. преоравањем њива). Само тело клизишта одликује се разним микрорељефним облицима и појавама као што су: испупчења и овалне депресије често испуњене водом, таласи, терасаста заравњења, пукотине издизања, смицања (степеничаста) улегања и др.
 
== Типови клизишта ==
[[Слика:ElSalvadorslide.jpg|мини|250п|Клизиште у Ел Салвадору, изазвано земљотресом 13. јануара 2001.]]
Различита природа и изузетна сложеност процеса, те разноврсни облици кретања и велики број других чинилаца који утичу на настанак и механизам клизишта условили су настанак великог броја класификација и подела.
 
# '''Подела према дубини клизне површине''' - Према дубини клизне површине клизишта се деле на:
## повшинска (<1-{m}-)
## плитка (1-5-{m}-)
## дубока (5-20-{m}-)
## врло дубока (>20-{m}-)
# '''Подела према количини покренуте масе''' - Према количини покренуте (клизеће) масе клизишта се деле на:
## мала (до неколико хиљада -{m}-<sup>3</sup>)
## средња (до неколико десетина хиљада -{m}-<sup>3</sup>)
## велика (до неколико стотина хиљада -{m}-<sup>3</sup>)
## врло велика (до неколико милиона -{m}-<sup>3</sup>)
# '''Подела према месту настанка на падини''' - Према месту и узроку настанка клизишта се деле на:
## делапсивна - клизиште настаје у ножици падине услед подсецања и развија се (навише) уз падину
## детрузивна - клизиште настаје у вишим деловима падине, врши притисак на ниже слојеве оптерећујући их и развија се наниже
# '''Подела према времену настанка''' - Према времену настанка клизишта се деле на:
## примарна - на теренима који нису раније били захваћени клизиштима
## секундарна - у оквиру терена који је раније био захваћен клизањем.
# '''Подела према структури и саставу падине''' - Према структури и саставу падине клизишта се деле на:
## асеквентна - у једнородним и неслојевитим стенама
## консеквентна - појава клизања је предиспонирана нагибом слојева или система пукотина према нагибу падине
## инсеквентна - клизна раван пресеца слојеве различитог састава без обзира на предиспонираност у склопу терена.
# '''Подела према структури и величини''' - Према структури и величини клизишта могу бити:
## клизишта смеше чврстих стена
## клизајући блокови
## клизни потоци
## површинска течења мале дубине под утицајем падавина и подземних вода
## површинско течење мале дубине под утицајем само атмосферских падавина
## мања откидања по захвату и дубини - благо заталасане површине падина
# '''Подела према механизму'''
## клизање
## течење
## сложено кретање
# '''Подела према облику клизне површине, рељефу и начину кретања''' - Према облику клизне површине, рељефу и начину кретања постоје следећи типови клизишта:
## Слојна
## Вишеслојна
## Блоковска
## Поточаста
# '''По месту појављивања'''
## надводна
## подводна клизишта
 
== Референце ==
{{извори}}
 
== Види још ==
* [[геотехника]]
* [[инжењерска геологија]]
 
[[Категорија:Клизишта]]
[[be:Апоўзень]]
[[bn:ভূমিধ্বস]]
[[ca:EnsulsiadaEsllavissada]]
[[cs:Sesuv]]
[[da:Jordskred]]
534.737

измена