Германизација — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1: Ред 1:
[[File:Warsaw 3 maja Bahnhofstrasse.jpg|thumb|Мијењање [[Пољска|пољских]] назива улица у њемачке. [[Варшава]] [[1940]] г.]]
[[Слика:Warsaw 3 maja Bahnhofstrasse.jpg|мини|Мијењање [[Пољска|пољских]] назива улица у њемачке. [[Варшава]] [[1940]] г.]]
'''Германизација''' представља друштвени процес, обично присилног претапања других народа у [[Германи|Германе]], првенствено [[Нијемци|Нијемце]]. Германизацији су посебно били изложени [[Западни Словени|западнословенски]] и [[Јужни Словени|јужнословенски]] народи.
'''Германизација''' представља друштвени процес, обично присилног претапања других народа у [[Германи|Германе]], првенствено [[Нијемци|Нијемце]]. Германизацији су посебно били изложени [[Западни Словени|западнословенски]] и [[Јужни Словени|јужнословенски]] народи.


Ред 7: Ред 7:
==Литература==
==Литература==
*Општа енциклопедија - Просвета Београд 1969;
*Општа енциклопедија - Просвета Београд 1969;
*Историја средњег века - у редакцији Удаљцова,Косминског,Вајншајна-Научна књига,Београд 1969;
*Историја средњег века - у редакцији Удаљцова, Косминског, Вајншајна-Научна књига, Београд 1969;
*http://www.museumstuff.com/learn/topics/Germanisation- {{en}}
*http://www.museumstuff.com/learn/topics/Germanisation- {{en}}
*http://www.museumstuff.com/learn/topics/germanization::sub::Historical_Germanisation- {{en}}
*http://www.museumstuff.com/learn/topics/germanization::sub::Historical_Germanisation- {{en}}

Верзија на датум 24. фебруар 2011. у 00:23

Датотека:Warsaw 3 maja Bahnhofstrasse.jpg
Мијењање пољских назива улица у њемачке. Варшава 1940 г.

Германизација представља друштвени процес, обично присилног претапања других народа у Германе, првенствено Нијемце. Германизацији су посебно били изложени западнословенски и јужнословенски народи.

Германизација Словена

Германизација Словена је процес који је почео у раном средњем вијеку и био је најизраженији над полапским племенима. Њиховим падом под њемачку власт дошло је до масовног истријебљивања словенских племена, а међу њихове преживјеле остатке, масовно су досељавани њемачки колонисти. Било им је забрањено бављење трговином и занатством, а у јавном животу нису могли да употребљавају свој језик нити да користе своја словенска имена. Да би опстали морали су да раде најгоре послове, обрађивали су најлошију земљу и становали у најбиједнијим градским квартовима, самим тим су били осуђени на постепено изумирање и потпуну асимилацију. О некада бројним Полапским Словенима, као свједочанство, данас су остали само топографски називи широм источне Њемачке и презимена са словенским коријеном у модерној њемачкој нацији. То се кроз вијекове покушавало и са Пољацима, Чесима и др. а, притисак се поготово појачао после уједињења Њемачке под канцеларом Бизмарком. Истим или сличним поступцима били су угрожени и словенски народи који су били у саставу Аустроугарског царства, трећег рајха, па све до данас гдје су асимилационим процесима изложени малобројни Лужички Срби. Такође треба напоменути да је веома важну улогу играла и њемачка католичка црква чији су свештеници били најжешћи протагонисти германизације и насилног покрштавања.

Литература