Предраг Нешковић — разлика између измена
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Предраг Пеђа Нешковић''' (1938, Бијела, Црна Гора), је српски сликар. Завршио је Академију ликовних уметности у Београду 1965. у класи Проф. Михаила С. Петрова. Од 1958. године излагао је на великом броју групних изложби у Србији, Југославији и иностранству. |
'''Предраг Пеђа Нешковић''' (1938, Бијела, Црна Гора), је српски сликар. Завршио је Академију ликовних уметности у Београду 1965. у класи Проф. Михаила С. Петрова. Од 1958. године излагао је на великом броју групних изложби у Србији, Југославији и иностранству. |
||
==Сликарство== |
|||
Предраг Пеђа Нешковић је ступио на уметничку сцену почетком шездесетих година у периоду доминације енформела и апстракције са сликама које су биле блиске београдској новој фигурацији тог периода, са елементима поп-арта и поетске фантастике. Оне су тумачене и у контексту симболошких форми имагинативног света као реакција на техницистичко окружење својствено том времену. Седамдесетих година Нешковић мења стилску ликовност према лиризму, ироничности и наративним анегдотама. Та нова иконографија се односи на потрошачко друштво које је захватило и нашу свакодневицу. Језиком 'шунда и кича' он реагује на те архетипове епохе. Током осамдесети Нешковић поново мења поетику у правцу постмодерне парадигме, да би у најновијим радовима прибегао деконструктивистичким инсталација пуних ироније и подсмеха према свету који негује безвредне, индустријске производе који треба да замене уметничко стваралаштво. |
Предраг Пеђа Нешковић је ступио на уметничку сцену почетком шездесетих година у периоду доминације енформела и апстракције са сликама које су биле блиске београдској новој фигурацији тог периода, са елементима поп-арта и поетске фантастике. Оне су тумачене и у контексту симболошких форми имагинативног света као реакција на техницистичко окружење својствено том времену. Седамдесетих година Нешковић мења стилску ликовност према лиризму, ироничности и наративним анегдотама. Та нова иконографија се односи на потрошачко друштво које је захватило и нашу свакодневицу. Језиком 'шунда и кича' он реагује на те архетипове епохе. Током осамдесети Нешковић поново мења поетику у правцу постмодерне парадигме, да би у најновијим радовима прибегао деконструктивистичким инсталација пуних ироније и подсмеха према свету који негује безвредне, индустријске производе који треба да замене уметничко стваралаштво. |
||
==Самосталне изложбе== |
==Самосталне изложбе== |
||
Ред 22: | Ред 21: | ||
*1986. Себастиан галерија, Дубровник |
*1986. Себастиан галерија, Дубровник |
||
*1988-1989. Музеј савремене уметности, Београд (ретроспективна изложба) |
*1988-1989. Музеј савремене уметности, Београд (ретроспективна изложба) |
||
==Награде== |
==Награде== |
Верзија на датум 25. фебруар 2011. у 15:03
Предраг Пеђа Нешковић (1938, Бијела, Црна Гора), је српски сликар. Завршио је Академију ликовних уметности у Београду 1965. у класи Проф. Михаила С. Петрова. Од 1958. године излагао је на великом броју групних изложби у Србији, Југославији и иностранству.
Сликарство
Предраг Пеђа Нешковић је ступио на уметничку сцену почетком шездесетих година у периоду доминације енформела и апстракције са сликама које су биле блиске београдској новој фигурацији тог периода, са елементима поп-арта и поетске фантастике. Оне су тумачене и у контексту симболошких форми имагинативног света као реакција на техницистичко окружење својствено том времену. Седамдесетих година Нешковић мења стилску ликовност према лиризму, ироничности и наративним анегдотама. Та нова иконографија се односи на потрошачко друштво које је захватило и нашу свакодневицу. Језиком 'шунда и кича' он реагује на те архетипове епохе. Током осамдесети Нешковић поново мења поетику у правцу постмодерне парадигме, да би у најновијим радовима прибегао деконструктивистичким инсталација пуних ироније и подсмеха према свету који негује безвредне, индустријске производе који треба да замене уметничко стваралаштво.
Самосталне изложбе
- 1960. Дом ЈНА, Требиње
- 1965. Градски музеј, Ровињ, Галерија Графички колектив, Београд
- 1966. Атеље 212, Београд
- 1967. Салон Музеја савремене уметности, Београд, Раднички универзитет, Нови Сад
- 1968. Раднички универзитет, Краљево
- 1970. Раднички универзитет, Нови Београд
- 1973. Ликовна Галерија културног центра, Београд, Салон Ликовне јесени, Сомбор
- 1974. Grabowski Gallery, Лондон, Галерија Форум, Загреб, Фабрика 'Пољострој, Оџаци
- 1978. Салом Музеја савремене уметности, Београд, Мала галерија, Зрењанин
- 1979. Centro Culturale Giorgio Morandi, Рим
- 1980. Галерија Форум, Загреб, Мала галерија, Љубљана
- 1981. Галерија Кршеван, Шибеник, Уметничка галерија 'Надежда Петровић', Чачак, Галерија Спектар, Загреб
- 1983. Салон музеја савремене уметности, Београд
- 1985. Галерија САНУ, Београд
- 1986. Себастиан галерија, Дубровник
- 1988-1989. Музеј савремене уметности, Београд (ретроспективна изложба)
Награде
- 1965. Награда Анала, Ровињ
- 1966. 1. награда за сликарство, IV бијенале младих, Ријека
- 1968. Награда Радио Телевизије Београд, Београд
- 1985. Награда 'Иван Табаковић', САНУ, Београд
Литература (избор)
- 1965. Лазар Трифуновић, (пред. кат.), Графички колектив, Београд
- 1966. Ђорђе Кадијевић, Уметност, бр. 5, с. 113, Београд
- 1967. Миодраг Б. Протић, (пред. кат.), Салон МСУ, Београд
- 1967. Мића Поповић, Политика, 15. јануар, Београд
- 1970. Миодраг Б. Протић, Српско сликарство XX века, с. 552, Нолит, Београд
- 1973-1974. Раде Константиновић, (пред. кат.), Ликовна галерија Културног центра, Београд, Grabowski Gallery, Лондон, Галерија Форум, Загреб
- 1974. Denis Biwen, Arts Review, Лондон
- 1979. Giorgio di Genova, (пред. кат.), Centro Morandi, Рим
- 1980. Јеша Денегри, (пред. кат.), Мала галерија, Љубљана
- 1980. Јосип Деполо, ОКО, 10. јули, Загреб
- 1980. Aleksander Bassin, Разгледи, 29. август, Љубљана
- 1983. Јеша Денегри, (пред. кат.), Салон МСУ, Београд
- 1983. Јован Деспотовић, Књижевне новине, 24. март, Београд
- 1985. Зоран Гаврић, (пред. кат.), Галерија САНУ, Београд
- 1985. Марија Пушић, ОКО, 6. јун, Београд
- 1988-1989. Драгана Вранић, Зоран Гаврић, Александра Јанковић, Милан Дамњановић, Радомир Константиновић, Giorgio di Genova, (пред. кат.) ретроспективне изложбе, Музеј савремене уметности, Београд
Извори
- Документација Музеја савремене уметности, Београд
- Предраг Нешковић, каталог ретроспективне изложбе, Музеј савремене уметности, Београд, септембар 1988 - фебруар 1989