Општина Лучани — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м r2.6.4) (Робот додаје: hr:Lučani (općina); козметичке промене
Ред 28: Ред 28:
У подгорини Јелице, Овчара и Крстаца простире се '''Доње Драгачево''', са брдима и врховима чије су падине блажег нагиба у односу на падине у Горњем Драгачеву. За надморску висину земљишта у Доњем Драгачеву најкарактеристичнија је изохипса од 500 -{m}-. Она чини границу између два висинска нивоа који су готово подједнако заступљени.
У подгорини Јелице, Овчара и Крстаца простире се '''Доње Драгачево''', са брдима и врховима чије су падине блажег нагиба у односу на падине у Горњем Драгачеву. За надморску висину земљишта у Доњем Драгачеву најкарактеристичнија је изохипса од 500 -{m}-. Она чини границу између два висинска нивоа који су готово подједнако заступљени.


*Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]
* Више детаља о начину проширивања текста о [[Википедија:Како писати чланке о општинама Србије|општинама Србије можете добити овде]]
*Види [[Лучани]].
* Види [[Лучани]].


{{општина Лучани}}
{{општина Лучани}}
Ред 40: Ред 40:
[[Категорија:Моравички управни округ]]
[[Категорија:Моравички управни округ]]


[[hr:Lučani (općina)]]
[[ru:Лучани (община)]]
[[ru:Лучани (община)]]
[[sh:Opština Lučani]]
[[sh:Opština Lučani]]

Верзија на датум 1. март 2011. у 13:23

Општина Лучани
Датотека:Lučani
Основни подаци
Становништво
Географске карактеристике
Остали подаци

Географски положај подручја општине Лучани

У околини Старовлашко-рашке висоравни издваја се нискогеографска целина Драгачева чији највећи део територије административно припада општини Лучани. Територија општине Лучани простире се између Овчарско-Кабларске клисуре, планине Јелице и развођа реке Бјелице према Голијској Моравици. Општина Лучани има издужен облик, правац пружања северозапад-југоисток. Састоји се од Доњег и Горњег Драгачева и зхвата површину од 454 km².

Горње Драгачево је планински крај, a делом чини прилаз из јако заталасане у планинску област. Планине се налазе на граници области. На југу је ниска планина Чемерно, a на југоистоку се стрмо уздиже планина Троглав. Велики део планине Јелице налази се на североисточној граници области. Планине су релативно средње висине, али су највише one на јужној и југоисточној граници области. Унутрашња област је испуњена косама ових планина, нарочито Чемерна и Јелице. One су различите величине и висином се јаче истичу где су брда и врхови. Земљиште Горњег Драгачева избраздано је дубоким и широким долинама Бјелице и њених већих притока, између којих се налазе нешто заравњене косе, које су такође многим потоцима издељене на мање површине. У подгорини Јелице, Овчара и Крстаца простире се Доње Драгачево, са брдима и врховима чије су падине блажег нагиба у односу на падине у Горњем Драгачеву. За надморску висину земљишта у Доњем Драгачеву најкарактеристичнија је изохипса од 500 m. Она чини границу између два висинска нивоа који су готово подједнако заступљени.