Социјална заштита

Социјална заштита подразумева систем економских, политичких, просветних, правних и свих других социјално-институционализованих мера и активности чији је циљ превенција узрока могућих индивидуалних социјалних случајева и групних социјалних проблема, као и обезбеђење услова за одговарајуће институционализоване интервенције у случајевима јављања тешкоћа које онемогућавају успешно лично и социјално функционисање. Социјална заштита укључује и организован систем разноврсних услуга почев од приватних, јавних, државних и других социјалних или социјалнохуманитарних служби и институција, као и невладиних организација, црквених удружења, као специфичних локалних облика међусобне подршке и помоћи грађанима.

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

Спољашње везе

• Нацрт акционог плана социјалне заштите Рома
• Синдикат запослених у социјалној заштити

Začeci socijalne zaštite nalaze se u dobročinskim i milosrdnim privatnim, crkvenim i državnim akcijama pomoći ubogim i nemoćnim, kao i zaštiti siročadi i ratnih veterana. Socijalna zaštita kao razvijeni sistem nastaje u buržoaskim državama kao rezultat nagomilanih društvenih protivurečnosti socijalnih problema. Kao državna funkcija javlja se kroz sistem nerazvijenog socijalnog staranja o nemoćnim i sirotinji (Poor Low, s početka XVII veka u Engleskoj), fizičkim i psihičkim oštećenim, u kome se mere i oblici pomoći kreću između milosrđa i kažnjavanja. Socijalna zaštita podrazumeva sistem ekonomskih, političkih, prosvetnih, pravnih i svih drugih socijalno-institucionalizovanih mera i aktivnosti čiji je cilj prevencija uzroka mogućih individualnih socijalnih slučajeva i grupnih socijalnih problema, kao i obezbeđenje uslova za odgovarajuće institucionalizovane intervencije u slučajevima javljanja teškoća koje onemogućavaju uspešno lično i socijalno funkcionisanje. Socijalna zaštita uključuje i organizovan sistem raznovrsnih usluga počev od privatnih, javnih, državnih i drugih socijalnih ili socijalnohumanitarnih službi i institucija, kao i nevladinih organizacija, crkvenih udruženja, kao specifičnih lokalnih oblika međusobne podrške i pomoći građanima.(Rečnik socijalnog rada)

U našoj i stranoj literaturi ne postoji opšteprihvaćeno shvatanje socijalne zaštite. U stranoj teoriji i praksi u upotrebi su drugi termini (socijalni poslovi, socijalne službe i dr.) koji imaju značenje slično onom koje se kod nas daje terminu socijalna zaštita. Na međunarodnom planu najčešće se upotrebljava termin socijalna služba. U dokumentima UN daje se odredba socijalne zaštite u nameri da se izrazi njena uloga u unapređivanju ekonomskih i socijalnih uslova, i to pre svega zemalja u razvoju. Socijalna zaštita kao organizovana delatnost (funetion) podrazumeva glavninu aktivnosti usmerenih da omoguće pojedincima, porodicama, grupama i zajednicama da uspešno savladaju socijalne probleme izmenjenih okolnosti. U našoj teoriji postoje neslaganja u određivanju pojmova socijalne zaštite, njene uloge, granice, svrhe i ciljeva. Promene u pojmovnom određenju u velikoj meri su rezultat promene njene društvene-ekonomske, političke i idejno vrednosne osnove i u saglasnosti su sa vremenom i zakonskim određenjima socijalne zaštite u našem društvu. Mogu se razlikovati više gledišta pojmova socijalne zaštite. Većina autora su saglasna u tome (D.Lakićević, A.Đuranović, M.Milosavljević) gde je socijalna zaštita vid ili jedan od vidova socijalne politike. D.Lakićević definiše socijalnu zaštitu kao vid socijalne politike, oblik je socijalnog obezbeđenja kojim se ... na načelima humanizma, solidarnosti, uzajamnosti i samo pomoći povodom činjenice postojanja životnih teškoća (socijalni slučaj kao dovoljnih uslova ostvaruje ekonomsku i socijalnu sigurnost). Marko Mladenović socijalnu zaštitu određuje kao integralni deo socijalne politike u uslovima kada postoji jedinstvo preventive i kurative, jer socijalna zaštita i socijalna politika preduzimaju jedinstveni sistem mera, pa je otuda i razlika među njima minimalna. Zakon o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana donet 1991. godine je preuzeo definicije pojmova socijalne zaštite i stanja socijalne potrebe koje su važeće u doktrini socijane zaštite i socijalnog rada. Socijalna zaštita se može odrediti kao specifična državna, odnosno, društvena delatnost koja se neposredno bavi zadovoljavanjem osnovnih životnih potreba pojedinaca i društvenih grupa pogođenih socijalnim slučajevima. Socijalni slučaj se može odrediti kao događaj ili životna situacija koja smanjuje sredstva za egzistenciju (ili ostaju bez njih) i standarde života lica ili porodica koji se, samim tim, nađu u stanje socijalne potrebe. Karakter, principi, sadržaji, svrha i oblici socijalne zaštite zavise od društveno-ekonomskih i političkih uslova, morala, tradicije i vrednosnog sistema svakog konkretnog društva. Takođe, socijalna zaštita se može odrediti kao vid socijalne politike a oblik socijalnog obezbeđenja čiji je cilj socijalna sigurnost svih građana, posebno rizičnih grupa a ostvaruje se na osnovama principa solidarnosti, humanosti i uzajamnosti. Osnovni principi socijalne zaštite Osnovni principi socijalne zaštite su: humanizam, solidarnost i uzajamnost. To su osnovna načela (u čemu se slažu svi teoretičari) na čemu se zasniva celokupna socijalna politička doktrina i praksa. Pored ovih osnovnih načela postoje i druga, ne manje značajna kao što su principi subsibijarnosti, lične slobode i lične odgovornosti kao i princip koherentnosti. U osnovi sistema socijalne sigurnosti svih postojećih modela nalaze se navedena načela, i otuda bi se moglo reći da i praksa uvažava date principe, mada se sreću iz situacije kada se od njih odustaje, odnosno ciljevi sistema se ne podudaraju sa proklamovanim principima. Humanizam Humanizam kao osnovni princip socijalne zaštite, prema enciklopedijskom određenju, znači: počovečiti, učiniti čovečnim, uljuditi, dati oblik i prirodu kakvi ljudima dolikuju. U okviru društvenih nauka, humanizam se vezuje za gledišta koja čoveka uzimaju za najvišu vrednost, smatraju da svi društveni odnosi treba da budu zasnovani na poštovanju ljudske prirode kao najviše vrednosti u društvu. Socijalna zaštita je po svojoj prirodi, kao i celokupna socijalna delatnost, izraz, potvrda i sredstvo za ostvarivanje humanizma, jer se preko nje doprinosi njegovom ostvarivanju u okviru jednog društva. Socijalna zaštita svojom celokupnom aktivnošću utiče na stvaranje i potvrđivanje suštine čoveka, samim tim što otklanja one uzroke koji sprečavaju ispoljavanje čoveka kao prirodnog, delatnog i društvenog bića.

Solidarnost

U tumačenju pojma solidarnosti postoje određene terminološke nepreciznosti, različita shvatanja u nauci, nema ni dublje analize termina pa samim tim ne postoji ni precizna definicija samog termina. Obično se pod pojmom solidarnosti podrazumeva činjenica među povezanosti i povezanosti ljudi, koja nameće kolektivne stavove, vrednosti, i odgovarajuće oblike saradnje. U stranoj literaturi u upotrebi su termini društvenih integracija socijalna kohezija, bratstvo i dr. kao sinonimi termina solidarnosti. Sama solidarnost se smatra kao društvena vrednost po sebi, jer je u praksi prisutna spremnost ljudi da pomognu, da budu solidarni koja je uslovljena različitim sistemima vrednosti, određena različitim motivima a za cilj ima društvenu integraciju. Petar Manojlović često ističe među generacijsku solidarnost, pri čemu insistira na solidarnost pripadnika različitih životnih dobi, posebno prema ostareloj populaciji. . Princip uzajamnosti Princip uzajamnosti se najčešće poistovećuje sa pojmom solidarnosti ili mu se daje određena šira ili uža određenja. Prema užem određenju, ona bi trebala da znači recipročnost, tj. osobinu onoga što je od dva dela jedno za drugim, s jedne ili druge strane ili obrnuto, osobito u vremenu - što ide, što se zbiva uzastopce jedno sa drugim. U socijalnoj zaštiti reciprocitet u odnosu među ljudima posebno dolazi do izražaja a znači reciprocitet u pravima i dužnostima, a ovaj odnos se zasniva na međusobnim interesima i međusobnoj povezanosti.