Илија Гутеша — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 8: Ред 8:
Залагао се да се [[Босна]] ослободи и припоји [[Србија|Србији]], а ако се то не може извести одмах, треба се привремено задовољити аутономијом, па чак и аустријском влашћу. Овакво решење видео је као етапу на путу ка коначном уједињењу свих [[Јужни Словени|Јужних Словена]]. Огледао се иу писаној речи, као аутор брошуре "Упознајмо се", која је двојезично штампана у Загребу [[1880]]. године, а односи се на слогу Срба, Хрвата, Словенаца и Муслимана.
Залагао се да се [[Босна]] ослободи и припоји [[Србија|Србији]], а ако се то не може извести одмах, треба се привремено задовољити аутономијом, па чак и аустријском влашћу. Овакво решење видео је као етапу на путу ка коначном уједињењу свих [[Јужни Словени|Јужних Словена]]. Огледао се иу писаној речи, као аутор брошуре "Упознајмо се", која је двојезично штампана у Загребу [[1880]]. године, а односи се на слогу Срба, Хрвата, Словенаца и Муслимана.


Доследно привржен идејама слоге и сарадње Срба и Хрвата, Гутеша се нашао међу српским политичарима какви су били [[Јован Јовановић Змај]], [[Михајло Полит-Десанчић]], [[Богдан Медаковић]], барон Јован Живковић и прота [[Манојло Грбић]], који су под неким условима прихватали Споразум са Хрватима из редова Независне народне странке познате као "обзораши", [[1890]]. године.
Доследно привржен идејама слоге и сарадње Срба и Хрвата, Гутеша се нашао међу српским политичарима какви су били [[Јован Јовановић Змај]], [[Михајло Полит-Десанчић]], [[Богдан Медаковић]], барон [[Јован Живковић]] и прота [[Манојло Грбић]], који су под неким условима прихватали Споразум са Хрватима из редова Независне народне странке познате као "обзораши", [[1890]]. године.


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 12. март 2011. у 18:56

Илија Гутеша (Брувно, Лика, 1. августа 1825. - Загреб 11. септембар 1894), трговац, политичар, добротвор.

Биографија

Рођен је у Брувну, у личкој Војној граници. Трговину је учио у Карловцу, а затим је радио у кући Николе Николића у Загребу. Самостално послује од 1852. године. Године 1869. Крајишници су га изабрали за свог посланика у Хрватском сабору. Заступао је унионистичке политику, као и прота Никола Беговић и барон Јован Живковић, чије је смернице одредио Светозар Милетић.

У два маха, 1874. и 1881. године биран је у Црквено-народни сабор у Карловцима. У службу српске владе ступио је 25. маја 1868. године. Био је активан и за време устанка у Босни 1875-1878, када је постао председник Загребачког одбора за помоћ босанским избеглицама. Године 1878. постао је члан привремене босанске владе.

Залагао се да се Босна ослободи и припоји Србији, а ако се то не може извести одмах, треба се привремено задовољити аутономијом, па чак и аустријском влашћу. Овакво решење видео је као етапу на путу ка коначном уједињењу свих Јужних Словена. Огледао се иу писаној речи, као аутор брошуре "Упознајмо се", која је двојезично штампана у Загребу 1880. године, а односи се на слогу Срба, Хрвата, Словенаца и Муслимана.

Доследно привржен идејама слоге и сарадње Срба и Хрвата, Гутеша се нашао међу српским политичарима какви су били Јован Јовановић Змај, Михајло Полит-Десанчић, Богдан Медаковић, барон Јован Живковић и прота Манојло Грбић, који су под неким условима прихватали Споразум са Хрватима из редова Независне народне странке познате као "обзораши", 1890. године.

Референце