Прича о кмету Симану — разлика између измена
м Враћене измене 212.200.41.9 (разговор) на последњу измену корисника Novak Watchmen |
|||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
== Радња == |
== Радња == |
||
Симан је имао и породицу, али је редовно морао да плаћа данак свом [[везир]]у. И једнога дана, охрабрен што Босна више није [[Турска]], Симан је одбио да плати данак и отерао везира |
Симан је имао имање и породицу, али је редовно морао да плаћа данак свом [[везир]]у. И једнога дана, охрабрен што Босна више није [[Турска]], Симан је одбио да плати данак и отерао везира празних руку уз грубе речи. После тога у домаћинству му је све кренуло набоље, боље су јели и живели, али је Селим тужио Симана суду и суд је донео одлуку да Симан плати велику одштету, што је он одбио. Одбивши то, Симану је одузето имање, жена и деца су му поумирала, а и сам је, на крају завршио као просјак. |
||
Ова приповетка за собом носи и једну поуку: „Боље је понекад нешто прећутати, него рећи“. |
Ова приповетка за собом носи и једну поуку: „Боље је понекад нешто прећутати, него рећи“. |
||
Верзија на датум 20. март 2011. у 17:54
Прича о кмету Симану је приповетка Иве Андрића објављена 1969. Објављена је у делу „Прича о кмету Симану и друге приповетке“. Радња је смештене у време после Берлинског конгреса, 1878, у Босни и Херцеговини за време њене окупације од стране Аусто-Угарске. Писац је записивао догађаје Симана, Селимовог кмета.
Радња
Симан је имао имање и породицу, али је редовно морао да плаћа данак свом везиру. И једнога дана, охрабрен што Босна више није Турска, Симан је одбио да плати данак и отерао везира празних руку уз грубе речи. После тога у домаћинству му је све кренуло набоље, боље су јели и живели, али је Селим тужио Симана суду и суд је донео одлуку да Симан плати велику одштету, што је он одбио. Одбивши то, Симану је одузето имање, жена и деца су му поумирала, а и сам је, на крају завршио као просјак.
Ова приповетка за собом носи и једну поуку: „Боље је понекад нешто прећутати, него рећи“.