Парк природе Сићевачка клисура — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Враћена ревизија 4223821 корисника Sich (Разговор)
Ред 1: Ред 1:
{{би}}
{{Заштићена област | name = Парк природе Грмија
{{Заштићена област | name = Парк природе Грмија
| iucn_category = V
| iucn_category = V
Ред 27: Ред 28:
Једна од општих карактеристика подручја Сићевачке клисуре је степенаста морфопластика, изражена кроз вертикално смењивање заравњених површина и мање или више стрмо одсечених падина.
Једна од општих карактеристика подручја Сићевачке клисуре је степенаста морфопластика, изражена кроз вертикално смењивање заравњених површина и мање или више стрмо одсечених падина.
У Сићевачкој клисури налазе се средњовековни православни манастири, као и остаци чувеног римског пута [[Via Militaris]].
У Сићевачкој клисури налазе се средњовековни православни манастири, као и остаци чувеног римског пута [[Via Militaris]].

{{би}}
{{Шаблон:Паркови природе Србије}}
{{Шаблон:Паркови природе Србије}}



Верзија на датум 5. април 2011. у 18:44

Парк природе Грмија
IUCN категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж)
Мјесто Србија
Најближи градНиш, Бела Паланка
Управљачко тијелоСрбија

Сићевачка клисура налази се у источној Србији на територији града Ниша и општине Бела Паланка. Најлепши облик рељефа Сићевачког подручја представља долина реке Нишаве, која се због карактеристичног морфолошког сколпа и села Сићева у свом средишту назива Сићевачка клисура. Она се пружа до села Долац на изласку из Белопаланачке котлине до села Просек на уласку у Нишку котлину, на дужини од око 17 км.

Постанак и целине

Настала је усецањем Нишаве у кречњачки рељеф. Ову велику композитну клисуру чине три морфолошке целине. То су Градиштански кањон, дужине 7 км, усечен између узвишења Облик и венца Сврљишких планина, који је и најатрактивнији део клисуре. Тесне, готово вертикалне, степенасто одсечене камене литице, место си где се гнезде последњи парови Сурог орла у Србији. Ширина кањона при дну углавном се своди на речно корито Нишаве, а висина стеновитог кањонског зида достиже и 400 метара. На изласку из кањона је узвишење Облик, где се, са Јелашничком клисуром, налази заједничко станиште два терцијарна реликта и балканска ендемита,српске рамонде и Наталијине рамонде. Низводно између манастира Свете Петке и ушћа Островићког потока, на дужини од 2 км, Нишава протиче кроз котлинасто проширење широког дна и размакнутих, благо нагнутих страна. Део долине низводно од манастира назива се Просечка клисура. Пружа се дужином од 8 км и морфолошки је веома разнолика. Централним делом залеђа са леве стране клисуре пружа се Островичка удолина у којој се усечени долина и већи део слива Островичког потока. Кречњачи терени подручја одликују се појавом крашких облика рељефа. Од површинских облика заступљени су каменице, шкрапе и вртаче, а од подземних посебну атракцију представљају бројне пећине,поткапине,јаме,остењаци и др. Једна од општих карактеристика подручја Сићевачке клисуре је степенаста морфопластика, изражена кроз вертикално смењивање заравњених површина и мање или више стрмо одсечених падина. У Сићевачкој клисури налазе се средњовековни православни манастири, као и остаци чувеног римског пута Via Militaris.