Парк природе Сићевачка клисура — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 1: | Ред 1: | ||
⚫ | |||
{{Заштићена област | name = Парк природе Грмија |
{{Заштићена област | name = Парк природе Грмија |
||
| iucn_category = V |
| iucn_category = V |
||
Ред 27: | Ред 28: | ||
Једна од општих карактеристика подручја Сићевачке клисуре је степенаста морфопластика, изражена кроз вертикално смењивање заравњених површина и мање или више стрмо одсечених падина. |
Једна од општих карактеристика подручја Сићевачке клисуре је степенаста морфопластика, изражена кроз вертикално смењивање заравњених површина и мање или више стрмо одсечених падина. |
||
У Сићевачкој клисури налазе се средњовековни православни манастири, као и остаци чувеног римског пута [[Via Militaris]]. |
У Сићевачкој клисури налазе се средњовековни православни манастири, као и остаци чувеног римског пута [[Via Militaris]]. |
||
⚫ | |||
{{Шаблон:Паркови природе Србије}} |
{{Шаблон:Паркови природе Србије}} |
||
Верзија на датум 5. април 2011. у 18:44
Парк природе Грмија | |
---|---|
IUCN категорија V (заштићени крајолик/морски пејзаж) | |
Мјесто | Србија |
Најближи град | Ниш, Бела Паланка |
Управљачко тијело | Србија |
Сићевачка клисура налази се у источној Србији на територији града Ниша и општине Бела Паланка. Најлепши облик рељефа Сићевачког подручја представља долина реке Нишаве, која се због карактеристичног морфолошког сколпа и села Сићева у свом средишту назива Сићевачка клисура. Она се пружа до села Долац на изласку из Белопаланачке котлине до села Просек на уласку у Нишку котлину, на дужини од око 17 км.
Постанак и целине
Настала је усецањем Нишаве у кречњачки рељеф. Ову велику композитну клисуру чине три морфолошке целине. То су Градиштански кањон, дужине 7 км, усечен између узвишења Облик и венца Сврљишких планина, који је и најатрактивнији део клисуре. Тесне, готово вертикалне, степенасто одсечене камене литице, место си где се гнезде последњи парови Сурог орла у Србији. Ширина кањона при дну углавном се своди на речно корито Нишаве, а висина стеновитог кањонског зида достиже и 400 метара. На изласку из кањона је узвишење Облик, где се, са Јелашничком клисуром, налази заједничко станиште два терцијарна реликта и балканска ендемита,српске рамонде и Наталијине рамонде. Низводно између манастира Свете Петке и ушћа Островићког потока, на дужини од 2 км, Нишава протиче кроз котлинасто проширење широког дна и размакнутих, благо нагнутих страна. Део долине низводно од манастира назива се Просечка клисура. Пружа се дужином од 8 км и морфолошки је веома разнолика. Централним делом залеђа са леве стране клисуре пружа се Островичка удолина у којој се усечени долина и већи део слива Островичког потока. Кречњачи терени подручја одликују се појавом крашких облика рељефа. Од површинских облика заступљени су каменице, шкрапе и вртаче, а од подземних посебну атракцију представљају бројне пећине,поткапине,јаме,остењаци и др. Једна од општих карактеристика подручја Сићевачке клисуре је степенаста морфопластика, изражена кроз вертикално смењивање заравњених површина и мање или више стрмо одсечених падина. У Сићевачкој клисури налазе се средњовековни православни манастири, као и остаци чувеног римског пута Via Militaris.