Спорт у Србији

Популарни спортови у Србији су: фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и тенис. Београд је био домаћин Летње Универзијаде 2009. Београдски маратон је најмасовнији спортски догађај у Србији.

Министарка за омладину и спорт у Влади Републике Србије је Снежана Самарџић-Марковић.

Олимпијски комитет Србије је основан 1910. године. Актуелни председник је Владе Дивац.

Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије, СФР Југославије, Независних учесника, СР Југославије и Србије и Црне Горе. Од 2006, односно ОИ 2008, спортисти наступају као репрезентативци Србије.

Међународни олимпијски комитет и већина осталих међународних спротских организација признаје Србију за директног наследника резултата свих претходних држава.

Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан (њихови навијачи су Гробари) и СД Црвена звезда (навијачи Делије).

У Србији је спорт веома цењен и навијачи најуспешнијих клубова важе за најверније. Запажени репрезентативни успеси, као и неки у популарним појединачним спортовима, се често прослављају на улицама и трговима широм државе, а традиционално се организује и дочек испред скупштине у Београду.

Кошарка

Главни чланак: Кошарка у Србији

Главна организација задужена за кошарку у Србији је Кошаркашки савез Србије.

Најзаслужнијим за развој кошарке у Србији и Југославији се сматра играч и тренер Александар Николић. Због својих заслуга носи надимак „Отац југословенске кошарке“. Борислав Станковић је од 1976. до 2002. био генерални секретар ФИБА. Најуспешнији српски кошаркашки тренери су: Душан Ивковић, Светислав Пешић и Жељко Обрадовић.

Датотека:Vlade Divac Portrait.jpg

Владе Дивац, успешни кошаркаш и председник ОКС

Као наследница државне заједнице Србија и Црна Гора, кошаркашка репрезентација Србије има две освојене златне медаље на светским првенствима 1998. и 2002. На европским првенствима освојили су три прва места (1995, 1997, 2001), и по једно друго (2009) и једно треће (1999). Мушки кошаркашки тим СР Југославије освојио је сребрну медаљу на Олимпијским играма 1996. Рачунајући успехе и репрезентације СФРЈ, ова репрезентација је најтрофејнија на Светским првенствима и једна од најуспешнијих на осталим такмичењима.

У Србији су одржане три завршнице Европских првенстава у кошарци, последњи пут 2005.

Тренутно 5 играча из Србије игра у НБА. Најпознатији међу њима је Предраг Стојаковић. Легенде српске кошарке су: Радивој Кораћ, Драган Кићановић, Владе Дивац, Дејан Бодирога и Александар Ђорђевић.

Кошаркаши Партизана су били шампиони Евролиге 1992. И данас се налази међу најбољим екипама у Европи. У Евролиги 2009/10 су били на завршном турниру тзв. Фанл-фору.

У првој кошаркашкој лиги најтрофејнији клубови су Партизан са 17, па Црвена Звезда са 15. Клубови из Србије, као и још неких балканских држава учествују заједно у Јадранској лиги, где је такође Партизан најтрофејнији.

Национални куп се назива Куп Радивоја Кораћа и поред Партизана, три титуле има и ФМП Железник.

Фудбал

Главни чланак: Фудбал у Србији

Организација која управља фудбалом у Србији је Фудбалски савез Србије

Сениорска репрезентација је наступала под различитим именима и највеће успехе је остварила као Фудбалска репрезентација Југославије. ФИФА признаје Србију за легитимног наследникоа свих претходних репрезентација. На Светским првенствима је два пута долазила до полуфинала, на Европским првенствима је два пута освојила сребрну медаљу, а на Олимпијским играма је освојила укупно пет медаља укључујући златну на ОИ 1960 у Риму.

Дејан Станковић, актуелни капитен фудбалске репрезентације

Београд је са Загребом био коорганизатор Европског првенства у фудбалу 1976.

Најпознатији фудбалери Србије су: Драгослав Шекуларац, Драган Џајић, Драган Стојковић, Саво Милошевић, Дејан Станковић, Немања Видић, Бранислав Ивановић и Милош Красић.

У првој фудбалској лиги Србије (Суперлига Србије у фудбалу) игра 16 екипа. Традиционално најбољи тимови српског фудбала су Црвена звезда и Партизан. Фудбалске утакмице између ова два клуба се називају вечитим дербијем. Оба тима су основана 1945. и доминирала су југословенским клупским фудбалом (Звезда: 19 титула, Партизан: 11 титула). Ривалство се наставило и после распада земље (Звезда: 6 титула, Партизан: 9 титула).

Куп Србије у фудбалу је наследник Купа Југославије и Купа СЦГ.

Највећи успех клупског фудбала у Србији био је 1991. када су фудбалери Црвене звезде освојили Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп.

Бора Милутиновић је један од најуспешнијих тренера света. Водио је велики број светских клубова и репрезентација, а са чак пет различитих репрезентација је учествовао на Светским првенствима.

Одбојка

Иван Миљковић, један од најбољих српских и светских одбојкаша

Репрезентација Србије (Југославије, СЦГ) је постигла велике успехе у одбојци. Мушки одбојкашки тим је на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју освојио златну медаљу. Тим је освојио сребрну медаљу на Светском првенству 1998. и бронзану 2010. На Европским првенствима, били су први 2001, други 1997, и трећепласирани 1995, 1999. и 2007. У Светској лиги је такође освојила неколико одличја.

Женска репрезентација је била трећа на Светском првенству 2006. и друга на Европском наредне године.

Србија и Црна Гора су са Италијом били суорганизатори мушког Европског првенства у одбојци 2005, а заједно ћеорганизовати и женско Европско првенство 2011. Београдска Арена је била домаћин завршног турнира Светске лиге 2005 и 2009.

Најуспешнији клубови у југословенском и српском првенству су Црвена Звезда, Партизан, Раднички и Војводина.

Најпознатији одбојкаши Србије су: Владимир и Никола Грбић, Иван Миљковић.

Ватерполо

Ватерполо је најтрофејнији спорт у Србији. Национални олимпијски комитет је проглашавао ватерполо репрезентацију за најбољу мушку екипу чак осам пута, 2001 године и у периоду од 2003 до 2009.

Александар Шапић је много пута проглашаван за првог стрелца такмичења

Сениорска репрезентација Србије (СФР Југославије, СР Југославије, Србије и Црне Горе) је четири пута (1986, 1991, 2005 и 2009) освојила Светско првенство, друга је била 2001, а трећа четири пута.

На Олимпијским играма је освојила три златне 1968, 1984 и 1988, пет сребрних и две бронзане медаље.

Европско првенство је освајано 1991, 2001, 2003. и 2006. (као домаћин), а репрезентација је до постоља долазила још 14 пута.

Светску лигу је освојила пет пута и дошла до још две медаље, једне сребрне и једне бронзане. На Светском купу је дошла до четири злата, једног сребра и две бронзе.

Ватерполисти Партизана су шестоструки клупски прваци Европе. 23 пута су освајали национално првенство, а 20 пута национални куп.

Најпознатији играчи златног доба српског ватерпола били су: Игор Милановић, Александар Шоштар, Владимир Вујасиновић, Александар Шапић и Вања Удовичић.

Рукомет

Рукометни савез Србије је кућа која организује домаће лиге и управља женском и мушком рукометном репрезентацијом Србије.

Рукометна репрезентација Југославије остварила је велике успехе, као што су златне медаље на Олимпијским играма (1972, 1984) и Светском првенству (1986). Рукометна репрезентација СР Југославије освојила је бронзану медаљу на европском првенству 1996, и две бронзане медаље на светским првенствима 1999. и 2001.

Женска рукометна репрезентација Југославије освојила је светско првенство 1972. и злато на Летњим олимпијским играма 1984.

Србија ће бити домаћин Европског првенства 2012.

РК Металопластика је два пута била првак Лиге шампиона. Она је најтрофејнији клуб у националном првенству. Међу најуспешнијим клубовима у Суперлиги Србије су и Црвена Звезда и Партизан.

Драган Шкрбић и Арпад Штербик су били проглашавани за ИХФ играча године. Један од најпознатијих играча из тзв. златне генерације је Миле Исаковић.

Светлану Китић је 1988. ИХФ прогласио за играчицу године, а 2010. је именована за најбољу светску рукометашицу у историји.

Тенис

Новак Ђоковић, један од најуспешнијих и најпопуларнијих спортиста

Тренутно најуспешније тенисерке Србије су Ана Ивановић (освајач турнира Ролан Гарос 2008) и Јелена Јанковић. Обе су биле на првом месту ВТА листе и освојиле више од 10 титула у појединачној конкуренцији. У време док је наступала за Југославију, Моника Селеш је освојила Отворено првенство Аустралије 1991, 1992. и 1993, Отворено првенство Француске 1990, 1991, и 1992, Отворено првенство САД 1991. и 1992. Такође је била број 1. Јелена Докић је освојила неколико ВТА турнира и била међу 5 најбоље пласираних играчица.

Најуспешнији међу мушкарцима је Новак Ђоковић, освајач Отвореног првенства Аустралије 2008. и 2011, као и бронзане медаље са Олимпијских игара 2008. Најбољи пласман на АТП листи му је друго место.

Слободан Живојиновић, данашњи председник Тениског савеза Србије је освојио Отворено првенство САД у паровима и био је на првом месту АТП списка играча парова. Ненад Зимоњић је такође боравио на првом месту, а освојио три Гренд слем титуле у конкуренцији мушких парова са Канађанином српског порекла, Данијелом Нестором, четири у мешовитим паровима и укупно преко 40 титула.

Мушка тениска репрезентација је освојила Дејвис куп 2010. у Београдској арени.

Чланови репрезентације Југославије су освојили Хопман куп 1991. Дебитујући на Светском купу 1990. године, репрезентација СФРЈ је тријумфовала. На исти начин је репрезентација Србије дошла до титуле 2009. године.

Београд је домаћин Отвореног првенства Србије у тенису, турнира дела АТП 250 серије који се игра на шљаци.

Стрељаштво

Јасна Шекарић, српски спортиста са највише олимпијских медаља

Јасна Шекарић је освојила златну медаљу у стрељаштву (дисциплина ваздушни пиштољ 10 метара) на Олимпијским играма 1988. На истим играма освојила је бронзану медаљу у дисциплини спортски пиштољ. Са успесима је наставила у Барселони 1992, Сиднеју 2000. и Атини 2004. освојивши три сребрне медаље у дисциплини ваздушни пиштољ. Поред тога, била је три пута светски и четири пута европски првак.

Поред ње, стрелци освајачи олимпијских медаља из Србије су:

• Александра Ивошев (1996. злато у дисциплини пушка тростав и бронза у дисциплини ваздушна пушка)
• Горан Максимовић (1988. злато у дисциплини ваздушна пушка)
• Аранка Биндер (1992, бронза у дисциплини ваздушна пушка)
• Стеван Плетикосић (1992, бронза у дисциплини олимпијски меч)

Зорана Аруновић је постала светски првак 2010. године у дициплини ваздушни пиштољ.

Борилачки спортови

Међу најуспешније спортисте у Србији убрајају се боксери. Олимпијске медаље освојили су: Слободан Качар злато Москва 1980, Тадија Качар сребро Монтреал 1976. Бронзане медаље освојили су: Звонко Вујин Мексико 1968. и Минхен 1972. Мирко Пузовић и Азис Салиху Лос Анђелес 1984. Светске медаље, сребрне освојили су: Драгомир Вујковић, Братислав Ристић, Фазлија Шаћировић, Мемет Богујевци и Тадија Качар. Бронзане медаље освојили су: Драгомир Вујковић, Рајко Милић, Слободан Качар, Мирко Пузовић и Вукашин Добрашиновић.

У Београдској арени је организовано Европско првенство у џудоу 2007. и Светско првенство у каратеу 2010 на којем је мушка репрезентација Србије постала екипни светски првак.

Атлетика

• Вера Николић - европска првакиња у трци на 800 метара 1966. и 1971, светски рекорд: 2:00.5 (1968-1971)
• Снежана Пајкић - европска првакиња у трци на 1500 метара 1990.
• Драгутин Топић - европски првак у скоку у вис 1990, европски првак у дворани 1996, бронзана медаља на светском дворанском 1997. и европском дворанском првенству 1992. и 2000, универзитетски и јуниорски светски првак (лични рекорд 2,37 метара),
• Оливера Јевтић - сребрна медаља у женском маратону на Европском првенству 2006.

Београд је један од кандидата за организовање Европског дворанског првенства 2015.

Пливање

Милорад Чавић, најуспешнији српски пливач

Милорад Чавић освојио је сребрну медаљу у пливању (дисциплина 100 метара делфин) на Олимпијским играма 2008, златну медаљу на 50 метара делфин на Европском првенству 2008. На Светском првенству 2009. освојио је златну медаљу у пливању на 50 метара делфиновим стилом и сребрну медаљу у трци на 100 метара. Освојио је још осам медаља на Европском првенству у базенима од 25m.

Нађа Хигл је 2009. постала светски првак у пливању на 200 метара прсним стилом. На Универзијади је освојила две сребрне медаље, а на Европском првенству у кратким базнима једну сребрну.

Иван Ленђер, Чаба Силађи и Мирослава Најдановски су освајали медаље на Универзијади, Медитеранским играма, европском првенству у 25-метарским базенима, јуниорским шампионатима...

Бициклизам

Бициклистички савез Србије организује сваке године Првенство Србије у друмском бициклизму и међународну бициклистичку трку кроз Србију. Трка кроз Србију има традицију од 1939. године, те је ове године прославила 70 година одржавања. Најтрофијнији српски бициклисти су: Микош Рњаковић, Александар Никачевић и Иван Стевић.

Стони тенис

У стоном тенису, српски спортисти су најуспешнији у игри парова. Илија Лупулеску је освојио сребрну олимпијску медаљу у мушком дублу 1988, а Јасна Фазлић и Гордана Перкучин бронзану медаљу у дублу за жене. Александар Каракашевић је три пута био европски првак у мешовитом дублу, 2000, 2005. и 2007, сва три пута у пару са Литванком Рутом Пакаускиене.

Нови Сад је 1981. угостио такмичаре на 36. светском првенству у стоном тенису (СПЕНС). Београд је био домаћин Европског првенства 2007. године.

Зимски спортови

Српски спротисти су редовни учесници Зимских олимпијских игара, али ни један није освојио медаљу.

Међу најтрофејнијим клубовима националној хокејашком првенству су Партизан, Зрвена звезда и Војводина. Од оснивања Хокејашке лиге Србије није учествовало више од 5 клубова. Свако првенство је освојио Партизан, који се такмичи и у регионалној Слохокеј лиги.

Признања за најбоље спортисте

Од 1957. године дневни лист Спорт бира најбољег спортисту године у Југославији, сада у Србији. Данас, жири за избор најбољег сачињавају досадашњи добитници „Златне значке“. Поред тога, „Спорт“ додељује награду и за најбољег младог спортисту, најлепшег спортисту и спортисткињу, као и фер-плеј трофеј.

Сличан избор прави и Олимпијски комитет Србије, који бира најбољу спортисткињу, спортисту, мушку екипу, женску екипу, тренера, младог спортисту и млади тим.

Спортски објекти

Београдска арена је једна од највећих и најмодернијих дворана у Европи

Највећи стадиони у Србији су Стадион Црвена Звезда, познатија као Маракана (капацитет 55.000 гледалаца), Стадион Партизана зван ЈНА (32.710) из Београда, Стадион ФК Смедерево (17.200) у Смедереву, Стадион Карађорђе (15.745) у Новом Саду...

Највећа хала је Београдска арена са максималним капацитетом од 25.000 места. Налази се на Новом Београду и једна је од највећих и најмодернијих европских дворана. Међу већим халама у Србији су и новосадски СПЕНС (11.000), Хала Пионир (8.150), Хала спортова у Београду (5.000), Центар Миленијум (5.000), Спортски центар Чаир (4.000)...