Београдска сахат-кула — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м nov sablon za portale
Ред 13: Ред 13:
*[[Монах Лазар]] или Србин Лазар (Светогорац)
*[[Монах Лазар]] или Србин Лазар (Светогорац)


==Спољашње везе==
== Спољашње везе ==
{{Портал|Београд}}
*[http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/start/index.php?option=com_content&task=view&id=29&Itemid=159 ''Сахат кула'' на презентацији ЈП Београдска тврђава]
*[http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/start/index.php?option=com_content&task=view&id=29&Itemid=159 ''Сахат кула'' на презентацији ЈП Београдска тврђава]
*[http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/start/index.php?option=com_content&task=view&id=28&Itemid=159 ''Сахат капија'' на презентацији ЈП Београдска тврђава]
*[http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/start/index.php?option=com_content&task=view&id=28&Itemid=159 ''Сахат капија'' на презентацији ЈП Београдска тврђава]

Верзија на датум 20. април 2011. у 09:37

Београдска сахат-кула је кула горњег града Београдске тврђаве. Кула се издиже изнад капије, а капија је управо по овој кули добила назив. Спада у најзначијнија и најочуванија знамења горњег града.

Градња је почела 1740. године за време аустроугарске управе под вођством венецијанског градитеља Андреа Корнара, а довршена 1789. године, тада већ под турском влашћу али са истим градитељем.

Данашњи часовник (оспособљен 2003. године) је израђен почетком 20. века звоноливница Пантелић из Земуна. Но иако је првобитни Пантелићев механизам обновљен и оспособљен, ипак је уграђен микрорачунарски контролисан систем са електромоторима, сензорима и електромагнетима који откуцава на четврт сата док се стари механизам чува.

Раније куле

На дрворезу Волфганга Реса из времена када су Турци освојили Београд 1521-22. је приказана палата на северном бедему Горњег града, источно од замка, са сат кулом окренутом га Доњем граду. Кула веома наликује немачким кулама баварског типа, из чега се може претпоставити да потиче из времена Улриха Цељског. Обзиром да је то исто време монаха Лазара, може се претпоставити да је сатни механизам домаће израде, а да је кула изграђена по немачким плановима. Кула је порушена 1521. године током турске опсаде града и не постоје никакви археолошки подаци о њој.

Види још

Спољашње везе