Референдум о независности Босне и Херцеговине

Референдум о независности Босне и Херцеговине од СФРЈ одржан је 29. фебруара и 1. марта 1992. године.

Након што су Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ 1991. године, представници Муслимана и Хрвата су у скупштини СР БиХ 15. октобра 1991. године, на властити предлог и прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином су представници Муслимана и Хрвата одлучили да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. На то су пристали представници СДА и ХДЗ, док су представници СДС одбили да дјелују по донесеном акту. У марту 1992. године представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању референдума о независности од СФРЈ. Ова одлука су донијели након што је већина српских чланова скупштине протестно напустила сједницу. Српски представници су позвали српске грађане да бојкотују тај референдум.

Велика већина Срба је бојкотовала референдум, те је излазност била 63,7% грађана СР БиХ, од чега је 92,7% гласало за независност. Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума је био да на референдум изађе више од двије трећине грађана (више од 66%), те да исти број афирмативно гласа. Скупштина није никад прогласила независност.

Нереди

Главни чланци: Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији и Рат у Босни и Херцеговини

На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник Зелених беретки Рамиз Делалић је пуцао на српску свадбену поворку на Башчаршији и при том убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким градовима (Шамац, Дервента, Оџак). Муслимани су контролисали центар Сарајева, док су Срби контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, Радован Караџић и Алија Изетбеговић су 3. марта одржали састанак у штабу ЈНА у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА Милутина Кукањца. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по појединим градовима и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је рат у Босни и Херцеговини, који је као коначан исход, након Дејтонског споразума, имао укидање Републике Босне и Херцеговине и стварање дејтонске Босне и Херцеговине, са два равноправна ентита - Републиком Српском и Федерацијом Босне и Херцеговине.

Види још

• Распад Југославије
• Убиство старог свата испред Старе цркве на Башчаршији
• Рат у Босни и Херцеговини

Спољашње везе

• Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011. (језик: српски)