Јегра — разлика између измена

Координате: 47° 53′ 56″ С; 20° 22′ 29″ И / 47.89902° С; 20.37470° И / 47.89902; 20.37470
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м ВикиВести
Нема описа измене
Ред 51: Ред 51:


==Егер и Срби==
==Егер и Срби==
[[Слика:Eger - Hungary.jpg|мини|300п|д|Трг Добо, главни трт Егера]]
[[Слика:Eger - Hungary.jpg|мини|300п|д|Трг Добо, главни трг Егера]]
У периоду од [[16. век|16.]] до [[19. век]]а у Егеру је постојала значајна заједница [[Срби|Срба]], [[Грци|Грка]] и [[Цинцари|Цинцара]]. Два [[Хрвати|Хрвата]], [[Фрањо Франкопан]] и [[Антун Вранчић]], били су [[Римокатоличанство|римокатолички]] епикопи Егера. У граду је рођен српски песник [[Михаило Витковић]]. По Егеру је била названа [[јегарска епархија]], у доба [[Пећка патријаршија|пећке патријаршије]] најсевернија православна [[Српска православна црква|српска епархија]]. Кад је [[1713.]] године укинута, њено подручје припојено је [[Бачка епархија|бачкој епархији]], те се и епископ Бачки називао епископ бачко-сегедински и јегарски. Пре неколико година у [[Српска православна црква|Српској Православној Цркви]] успостављено је и звање Викарног епископа Јегарског.
У периоду од [[16. век|16.]] до [[19. век]]а у Егеру је постојала значајна заједница [[Срби|Срба]], [[Грци|Грка]] и [[Цинцари|Цинцара]]. Два [[Хрвати|Хрвата]], [[Фрањо Франкопан]] и [[Антун Вранчић]], били су [[Римокатоличанство|римокатолички]] епикопи Егера. У граду је рођен српски песник [[Михаило Витковић]]. По Егеру је била названа [[јегарска епархија]], у доба [[Пећка патријаршија|пећке патријаршије]] најсевернија православна [[Српска православна црква|српска епархија]]. Кад је [[1713.]] године укинута, њено подручје припојено је [[Бачка епархија|бачкој епархији]], те се и епископ Бачки називао епископ бачко-сегедински и јегарски. Пре неколико година у [[Српска православна црква|Српској Православној Цркви]] успостављено је и звање Викарног епископа Јегарског.


У изворима на основу којих је припреман ''Рјечник хрватскога или српскога језика'' Егер се назива Егар (Стулијев рјечник, ''Гласник Српског ученог друштва''), Егра (рјечници Микаљин, Белин, Белостенчев, Волтигијев, Ђоре Палмотић, ''Старине'' ЈАЗУ), Егрија (Иван Гундулић), Јегар (Вуков рјечник, Ђура Даничић, Стојан Новаковић, Павао Ритер Витезовић) и Јегра (Даничић, шематизам Митрополије карловачке из 1878).
У изворима на основу којих је припреман ''Рјечник хрватскога или српскога језика'' Егер се назива Егар (Стулијев рјечник, ''Гласник Српског ученог друштва''), Егра (рјечници Микаљин, Белин, Белостенчев, Волтигијев, Ђоре Палмотић, ''Старине'' ЈАЗУ), Егрија (Иван Гундулић), Јегар (Вуков рјечник, Ђура Даничић, Стојан Новаковић, Павао Ритер Витезовић) и Јегра (Даничић, шематизам Митрополије карловачке из 1878).
Вук Караџић у ''Српском рјечнику'' из 1852. за Егер (Јегар) каже да је ''(стајаће) некако мјесто'' и цитира стихове из народне песме: "(Чиста злато, ''Јегрелија'' Мујо!) Ти нијеси друма погодио. / То не иде ''Јегру бијеломе'', / Већ Јањоку (Анкони?, оп. прир.) граду каурскоме". Јегрелија је застарели назив за становника Јегра, ми бисмо данас рекли ''Јегранин'' или ''Егерац''.
Вук Караџић у ''Српском рјечнику'' из 1852. за Егер (Јегар) каже да је ''(стајаће) некако мјесто'' и цитира стихове из народне песме: "(Чиста злато, ''Јегрелија'' Мујо!) Ти нијеси друма погодио. / То не иде ''Јегру бијеломе'', / Већ Јањоку (Анкони?, оп. прир.) граду каурскоме". Јегрелија је застарели назив за становника Јегра, ми бисмо данас рекли ''Јегранин'' или ''Егерац''.

Види још: [[Црква Светог Николе у Егеру]]


==Галерија слика==
==Галерија слика==
Ред 61: Ред 63:
Слика:Eger, Downtown.jpg|Детаљ из старог Егера
Слика:Eger, Downtown.jpg|Детаљ из старог Егера
Слика:Eger minaret.jpg|Егерски минарет
Слика:Eger minaret.jpg|Егерски минарет
Слика:Rác-templom.JPG|Српска црква у Јегри
Слика:Rác-templom.JPG|[[Црква Светог Николе у Егеру|Српска црква у Јегри]]
Слика:Basilika eger-neu.jpg|Градсјка римокатоличка катедрала
Слика:Basilika eger-neu.jpg|Градсјка римокатоличка катедрала
</gallery>
</gallery>


==Спољашне везе==
==Спољашне везе==
* [http://www.eger.hu/ www.eger.hu Званична страниц града Егера]
*[http://www.eger.hu/ www.eger.hu Званична страниц града Егера]
*[http://kodeks.uni-bamberg.de/Hungary/EgerSerbianChurch.htm Српска православна црква у Егеру] (нем.)
*[http://kodeks.uni-bamberg.de/Hungary/EgerSerbianChurch.htm Српска православна црква у Егеру] (нем.)
{{Други пројекти
{{Други пројекти

Верзија на датум 18. мај 2011. у 01:11

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:47_53_57_N_20_22_29_E_type:city(163173)_region:HU
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Егер
мађ. Eger
Егер - историјско језгро града
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионСеверна Мађарска регија
ЖупанијаХевеш
СрезЕгер
Становништво
Становништво
 — 56.647
 — густина614,39 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 53′ 56″ С; 20° 22′ 29″ И / 47.89902° С; 20.37470° И / 47.89902; 20.37470
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина92,2 km2
Егер на карти Мађарске
Егер
Егер
Егер на карти Мађарске
Поштански број3300
Позивни број36
Веб-сајт
www.eger.hu

Егер или Јегра (мађ. Eger, нем. Erlau, словен. Jáger, лат. Agria) је град у северној Мађарској и броји око 56.000 становника. Егер је управно средиште покрајине Хевеш. Град је познато туристичко средиште са бањским садржајима.

Природни услови

Град Егер се налази у северном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен 140 километара источно. Најближи већи град Егеру је Мишколц, неким 50 километра источно.

Егер се сметио у јужној подгорини, између гора Бука и Матре, у области побрђа. Јужно од града пружа се Панонска низија, док се северно издиже горје.

Историја

Област Егера насељена је од времена каменог доба. У раном средњем веку била су насељена германска и словенска племена. У 10. веку долазе Мађари и освајају егерску област. Егер постаје важно место и око 1009. г., за време владавине првог угарског краља Стефана I, основана је римокатоличка епископија (1804. подигнута на архиепископију). Град је страдао за време монголске најезде 1242. г. и потпуно уништен. За време владавине Матије Корвина Егер доживљава праву ренесансу и важан је град тадашње Угарске.

У 16. веку тврдо се бранио турских напада, али су Османлије освојили Егер 1596. г. и њему владали 91 годину, до 1687. г.

Након ослобођења од османлијске власти (из тог доба сачуван је 35 m високи минарет), у току 18. века претежно је изграђен у барокном стилу. Бивша миноритска црква (1758-1771.) убраја се међу најлепше споменике своје врсте у Мађарској. Православна српска црква (1784-99.) важи за једну од највећих православних црква Мађарске и позната је по богатом иконостасу (1789-1791). Данас је музеј српске и црквенословенске културе града.

У 20. веку град је прожвео два светска рата прилично "безболно", па је очувао своје богато грађено и друго наслеђе. Стога је данас Егер прворазредно туристичко одредиште у Мађарској.

Становништво

Поглед на историјски део Егера

Егер данас има око 56.000 становника и последњих година број становника у граду расте.

Мађари чине 98% становништва града, а остатак су углавном Роми и Немци.

Привреда

Егер је познатно туристичко средиште са термалним изворима.

У граду постоји метална, прехрамбена и хемијска индустрија, те и винарско тржиште.

Егер и Срби

Датотека:Eger - Hungary.jpg
Трг Добо, главни трг Егера

У периоду од 16. до 19. века у Егеру је постојала значајна заједница Срба, Грка и Цинцара. Два Хрвата, Фрањо Франкопан и Антун Вранчић, били су римокатолички епикопи Егера. У граду је рођен српски песник Михаило Витковић. По Егеру је била названа јегарска епархија, у доба пећке патријаршије најсевернија православна српска епархија. Кад је 1713. године укинута, њено подручје припојено је бачкој епархији, те се и епископ Бачки називао епископ бачко-сегедински и јегарски. Пре неколико година у Српској Православној Цркви успостављено је и звање Викарног епископа Јегарског.

У изворима на основу којих је припреман Рјечник хрватскога или српскога језика Егер се назива Егар (Стулијев рјечник, Гласник Српског ученог друштва), Егра (рјечници Микаљин, Белин, Белостенчев, Волтигијев, Ђоре Палмотић, Старине ЈАЗУ), Егрија (Иван Гундулић), Јегар (Вуков рјечник, Ђура Даничић, Стојан Новаковић, Павао Ритер Витезовић) и Јегра (Даничић, шематизам Митрополије карловачке из 1878). Вук Караџић у Српском рјечнику из 1852. за Егер (Јегар) каже да је (стајаће) некако мјесто и цитира стихове из народне песме: "(Чиста злато, Јегрелија Мујо!) Ти нијеси друма погодио. / То не иде Јегру бијеломе, / Већ Јањоку (Анкони?, оп. прир.) граду каурскоме". Јегрелија је застарели назив за становника Јегра, ми бисмо данас рекли Јегранин или Егерац.

Види још: Црква Светог Николе у Егеру

Галерија слика

Спољашне везе