Рзав — разлика између измена
м +sablon |
Нема описа измене |
||
| Ред 12: | Ред 12: | ||
| извор = |
| извор = |
||
| ушће = [[Дрина]] |
| ушће = [[Дрина]] |
||
| области = [[Српска]] |
|||
| земље = [[Србија]], [[БиХ]] |
| земље = [[Србија]], [[БиХ]] |
||
| притоке = [[Јадар (река у Републици Српској)|Јадар]] и [[Тишћа]] |
| притоке = [[Јадар (река у Републици Српској)|Јадар]] и [[Тишћа]] |
||
Верзија на датум 20. мај 2011. у 13:08
| Дашница | |
|---|---|
 Кањон реке Рзав код села Вардиште | |
| Опште информације | |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Ушће | Дрина |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е | Србија, БиХ |
| Област | Српска |
| Насеља | Вишеград |
| Притоке | Јадар и Тишћа |
| Река на Викимедијиној остави | |
Рзав је река у Републици Српској, Босна и Херцеговина, са много клисура и кањона, настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште, на свом путу до коначног одредишта - ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду. Пролази кроз изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.
2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.
Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњевековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.
Види још
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:43_47_13_N_19_17_38_E_type:waterbody_region:BA
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function
